Teritorijalna nadležnost i policija: Presuda Kasacionog suda br. 31906 iz 2025. i čl. 11. ZKP

Nepristrasnost suđenja i pravilna teritorijalna nadležnost su osnovni stubovi krivičnog procesnog prava. Vrhovni kasacioni sud je presudom br. 31906 od 25. septembra 2025. godine dao ključno pojašnjenje o primeni člana 11. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP). Ovom odlukom odbijeno je proširenje izuzetka od teritorijalne nadležnosti, predviđenog za sudije, i na policijske službenike, čime je napravljena fundamentalna razlika između različitih funkcija u pravosudnom sistemu.

Član 11. ZKP: Poseban izuzetak za sudije

Član 11. ZKP je garancijska norma za sudije, kojom se menja teritorijalna nadležnost u krivičnim postupcima koji ih se tiču u njihovom okrugu. Cilj je sprečavanje pritisaka ili privida nepristrasnosti, s obzirom na osetljivost sudske uloge.

Slučaj, koji je Kasacioni sud razmatrao po žalbi na odluku Apelacionog suda u Milanu i koji se ticao optuženog G. S., postavio je pitanje ustavnosti člana 11. ZKP zbog navodnog neslaganja sa čl. 3. i 111. Ustava. Postavljalo se pitanje da li je isključenje policije iz ovog izuzetka neopravdano.

Presuda br. 31906/2025: Neporedivost uloga

Vrhovni sud (Predsednik dr A. E., Izvestilac dr C. P.) proglasio je pitanje "očigledno neosnovanim". Maksima je nedvosmislena:

Očigledno je neosnovano pitanje ustavnosti člana 11. ZKP, zbog neslaganja sa čl. 3. i 111. Ustava, u delu u kojem se ne predviđa da se izuzetak od opštih pravila teritorijalne nadležnosti primenjuje i na policijske službenike, s obzirom da su pozicije sudija i policijskih službenika nehomogene i neuporedive, te je derogatorni režim opravdan samo u odnosu na prve, a usmeren je na zadovoljavanje, i sa aspekta privida, nepristrasnosti suđenja.

Kasacioni sud je naglasio "nehomogenost i neuporedivost" između sudija i policije. Sudije sude, odlučuju o ličnoj slobodi i primeni zakona, uloga koja zahteva pojačanu zaštitu nepristrasnosti, pa i privida iste. Policija obavlja istražne i pomoćne funkcije, ne sudske. Princip jednakosti (čl. 3. Ustava) dozvoljava različit tretman za suštinski različite situacije. Ovo tumačenje je utvrđeno u sudskoj praksi (br. 19070 iz 2015, br. 26998 iz 2007, br. 18110 iz 2018).

Razlozi za ovakvu razliku uključuju:

• Funkcionalna razlika: Suđenje vs. istraga.
• Ustavna zaštita: Nezavisnost i nepristrasnost sudstva (čl. 107. i 111. Ustava).
• Javna percepcija: Garancija sudske nepristrasnosti i u prividu.

Zaključci: Fundamentalna pravna ravnoteža

Presuda Kasacionog suda br. 31906 iz 2025. godine ponavlja specifičnost člana 11. ZKP i logiku koja vodi njegovom uvođenju. Odluka potvrđuje ustavnost norme, naglašavajući važnost razlikovanja uloga i funkcija u pravosudnom sistemu radi obezbeđivanja pravičnog suđenja i zaštite vladavine prava.