Недавно је Решење бр. 9566 од 09. априла 2024. године Касационог суда пружило значајна појашњења у вези са застарелошћу и променом поседа. Пресуда се фокусирала на питање подобности ништавог акта донације да изазове промену државине у посед, што је тема од великог значаја за оне који се баве грађанским правом.
Суд је испитао ситуацију у којој је акт донације, иако ништав због недостатка форме, могао бити потенцијално погодан да створи посед неопходан за застарелост. Према члану 1158. Грађанског законика, застарелост омогућава стицање својине над стварима путем непрекидног и несанкционисаног поседа током одређеног временског периода. Међутим, да би се могло говорити о застарелости, потребно је да посед буде квалификован, односно да произилази из акта који је погодан за пренос својине.
Уопштено. У погледу застарелости, ништав акт донације, иако непогодан за пренос својине, може представљати погодан елемент за одређивање промене државине у посед, што чини наредни посед погодним за застарелост, без потребе за било каквим противничким актом од стране држаоца према поседоватељу. (У конкретном случају, Врховни суд је укинуо пресуду нижег суда која је одбила захтев за скраћену застарелост коју је поднео држалац и засновао на околности неформалне донације земљишта од стране оригиналног власника, будући да је реч о донацији ништавој због недостатка јавне исправе, не дозвољавајући сведочење по том питању, не узимајући у обзир да је та неформална донација, ако је заиста доказана, могла да изазове промену поседа у корист држаоца).
Пресуда која се коментарише истакла је како ништав акт донације, ако је заиста доказан, ипак може утицати на ситуацију поседа. То подразумева да, чак и у одсуству ваљаног преноса својине, понашање странака може променити динамику поседа. Суд је, наиме, укинуо пресуду нижег суда која није узела у обзир значај неформалне донације, наглашавајући да је одсуство противничког акта од стране држаоца кључни елемент.
У закључку, Решење бр. 9566 из 2024. године представља важан корак напред у разумевању динамике везане за застарелост и посед. Појашњава да чак и формално ништави акти могу имати правну важност, отварајући пут већој флексибилности у споровима око поседа. Од суштинског је значаја да професионалци у овој области узму у обзир ове импликације, како би боље заштитили интересе својих клијената.