Analiza presude br. 35796 iz 2023. godine: Žalbe i sudski nadzor

Presuda br. 35796 od 13. jula 2023. godine, saopštena 25. avgusta 2023. godine, predstavlja značajno pojašnjenje u oblasti žalbi u krivičnom procesnom pravu. Doneta od strane sudije izvestiteljke E. M., odluka se bavi pitanjem korišćenja žalbenih sredstava različitih od onih predviđenih zakonom, nudeći fundamentalne smernice za pravne stručnjake.

Normativni kontekst i presuda

Prema odredbi člana 568, stav 5, Novog zakonika o krivičnom postupku, centralno pitanje je da li se pravosudni akt može osporiti sredstvom drugačijim od onog koje je posebno propisano. Sud je pojasnio da se u takvim slučajevima sudija koji primi akt mora ograničiti na proveru:

• objektivne mogućnosti osporavanja akta;
• postojanja namere da se osporeni akt podvrgne sudskom nadzoru.

Ako su oba ova uslova ispunjena, sudija je dužan da predmet prosledi nadležnom sudu bez potrebe za donošenjem preliminarnog pravosudnog akta.

Pravna maksima i njen značaj

SLUČAJEVI I SREDSTVA (ISCRPNOS) - Žalba podneta korišćenjem sredstva drugačijeg od propisanog - Provera od strane sudije koji je primio akt - Sadržaj - Naznaka. U pogledu žalbi, kada pravosudni akt ospori zainteresovana strana sredstvom žalbe drugačijim od zakonom propisanog, sudija koji primi akt mora se ograničiti na proveru objektivne mogućnosti osporavanja akta, kao i postojanje namere da se osporeni akt podvrgne sudskom nadzoru i, shodno tome, da prosledi predmet, ne nužno nakon donošenja pravosudnog akta, nadležnom sudu.

Ova maksima naglašava važnost zaštite prava na odbranu. Naime, u situacijama kada se koristi drugačije žalbeno sredstvo, ključno je da se sudija ne zadržava na formalnim pitanjima, već da se fokusira na suštinu zahteva za žalbu. Ovaj pristup olakšava pristup pravdi i osigurava da se sporovi razmatraju po suštini, umesto da se odbacuju zbog formalnih razloga.

Zaključak

Presuda br. 35796 iz 2023. godine uklapa se u već utvrđenu sudsku praksu, sa prethodnim presudama koje su u skladu, ali i u suprotnosti sa njom, i predstavlja korak napred u garantovanju prava na žalbu. Ovaj pravni stav odgovara potrebi za efektivnošću pravde, naglašavajući važnost suštine u odnosu na formu. Advokati i pravni stručnjaci moraju obratiti pažnju na ove smernice, ne samo da bi osigurali pravilnu primenu normi, već i da bi zaštitili prava svojih klijenata u svakoj fazi postupka.