Komentar presude br. 16022 iz 2023. godine: Implikacije kasacione žalbe u vezi sa jedinstvenim krivičnim delima

Presuda br. 16022 od 22. marta 2023. godine nudi zanimljive tačke za razmišljanje u vezi sa kasacionom žalbom i upravljanjem krivičnim delima ujedinjenim nastavkom. Konkretno, Kasacioni sud je pojasnio kako je prihvatljivost žalbe ograničena samo na najteže krivično delo, koje je u konkretnom slučaju već zastarelo pre presude Apelacionog suda. Ovaj aspekt ima značajne posledice na osudu satelitskih krivičnih dela, otvarajući niz pitanja o njihovoj kažnjivosti u fazi zakonitosti.

Kontekst presude

Slučaj se odnosi na žalbu koju je podneo G. S. protiv presude Apelacionog suda u Milanu, u kojoj se raspravljalo o osudi za krivična dela ujedinjena nastavkom. Sud je utvrdio da, u slučaju kada je prihvatljivost žalbe ograničena na najteže krivično delo, poništenje presude za to krivično delo utiče i na osude za satelitska krivična dela. To znači da, čak i ako su razlozi žalbe koji se odnose na ova druga neprimereni, otvaranje procesnog odnosa ostaje validno u odnosu na kaznu.

• Zastarelost najtežeg krivičnog dela pre presude Apelacionog suda.
• Efekti poništenja na osudu za satelitska krivična dela.
• Mogućnost proglašenja gašenja satelitskog krivičnog dela ako nastupi zastarelost tokom žalbenog postupka.

Maksima presude

Kasaciona žalba protiv presude o osudi u vezi sa krivičnim delima ujedinjenim nastavkom - Prihvatljivost žalbe u odnosu samo na najteže krivično delo, budući da je zastarelo pre presude Apelacionog suda - Posledice na osudu u vezi sa satelitskim krivičnim delima čak i u slučaju neprimerenosti razloga žalbe koji se na njih odnose - Postojanje - Razlozi - Činjenični osnov. U slučaju kasacione žalbe protiv presude o osudi za krivična dela ujedinjena vezom nastavka, ukoliko je prihvatljivost žalbe ograničena na deo koji se odnosi na krivično delo koje se smatra najtežim, poništenje presude u odnosu na taj deo i na kaznu utvrđenu za njega odražava se i na sankcijska povećanja izrečena za satelitska krivična dela, tako da procesni odnos ostaje "otvoren" u pogledu kazne čak i u odnosu na žalbu na osudu za ta krivična dela, uprkos tome što su razlozi žalbe koji se na njih odnose neprimereni, tako da, ako nastupi rok zastarelosti za jedno od njih tokom rešavanja žalbe, mora se proglasiti njegovo gašenje. (Činjenični osnov u kojem je žalba protiv osude za najteže krivično delo smatrana prihvatljivom jer je ono zastarelo pre presude Apelacionog suda, sa posledicom da je i zastarelost satelitskog krivičnog dela, koja je nastupila nakon presude drugog stepena, mogla biti uzeta u obzir u fazi zakonitosti).

Zaključci

Ukratko, presuda br. 16022 iz 2023. godine predstavlja važno pojašnjenje u vezi sa kasacionim žalbama koje se odnose na krivična dela ujedinjena nastavkom. Ona ističe kako prihvatljivost žalbe za najteže krivično delo može značajno uticati na pravni položaj satelitskih krivičnih dela, čak i u prisustvu neprimerenih razloga žalbe. Ovaj pristup Kasacionog suda naglašava važnost sveobuhvatnog sagledavanja procesnog odnosa, koji ostaje otvoren u pogledu kazne i zastarelosti, čime se osigurava uravnoteženija zaštita prava optuženih.