Zastarelost prava i faktičke smetnje: Kasacioni sud sa Rešenjem br. 17451 iz 2025. godine razjašnjava

U pravu, vreme je ključni faktor. Zastarelost, fundamentalni institut Građanskog zakonika, utvrđuje vremenski rok u kojem se pravo može ostvariti, nakon čega ono prestaje. Razumevanje mehanizama koji regulišu njegov početak je neophodno za zaštitu sopstvenih interesa.

Vrhovni kasacioni sud, Rešenjem br. 17451 od 29. juna 2025. godine, potvrdio je ključni princip: samo pravne smetnje, a ne puke faktičke, mogu zaustaviti tok zastarelosti u smislu člana 2935. Građanskog zakonika. Odluka koja jača pravnu sigurnost i poziva na maksimalnu pažnju pri ostvarivanju svojih potraživanja.

Princip zastarelosti: Član 2935. GZ

Član 2935. GZ je jasan: "Zastarelost počinje teći od dana kada je pravo moglo biti ostvareno." Ova norma ima za cilj da obezbedi stabilnost pravnih odnosa i sankcioniše neaktivnost nosioca prava. Sudska praksa je odavno tumačila ovaj izraz u smislu da prepreka za ostvarivanje prava mora biti objektivne i pravne prirode.

Faktičke smetnje vs. Pravne smetnje: Ključna razlika

Srž odluke Kasacionog suda, dobro sažeta u sledećem stavu, jeste jasna razlika između pravnih smetnji i pukih faktičkih smetnji:

Nemogućnost ostvarivanja prava, na koju član 2935. GZ pridaje značaj kao na faktičku smetnju početka zastarelosti, jeste samo ona koja proizlazi iz pravnih uzroka koji ometaju njeno ostvarivanje i ne obuhvata faktičke smetnje (kao što je kašnjenje usled potrebe utvrđivanja prava) ili subjektivne smetnje, za koje naredni član 2941. GZ predviđa samo posebne i taksativne slučajeve suspenzije zastarelosti. (U primeni principa, Vrhovni sud je isključio da pogrešno utvrđivanje od strane poslodavca visine Fonda za dodatnu zaradu medicinskih direktora, koje predstavlja osnovicu za obračun stavki dodatne zarade - u ovom slučaju varijabilne pozicije -, predstavlja pravnu smetnju za tužbu za isplatu razlika u zaradama u vezi sa navedenim primanjima, s obzirom na mogućnost pokretanja sudskog postupka radi pravilnog utvrđivanja Fonda).

Vrhovni sud ponavlja da samo smetnja pravne prirode – uslov utvrđen zakonom ili objektivno nepremostiva situacija koja sprečava pravno delovanje – može suspendovati ili sprečiti početak zastarelosti. Praktične poteškoće, kašnjenja u utvrđivanju potraživanja ili puke subjektivne poteškoće nisu dovoljne. Član 2941. GZ, naime, taksativno predviđa samo subjektivne situacije koje mogu suspendovati zastarelost (npr. između supružnika), potvrđujući izuzetan karakter takvih slučajeva.

Praktičan slučaj: Razlike u zaradama za medicinske direktore

Primena principa je ilustrovana od strane Kasacionog suda u kontekstu razlika u zaradama za medicinske direktore. Bio je osporen pogrešan obračun od strane poslodavca Fonda za dodatnu zaradu. Tužioci su se žalili da ih je ova greška sprečila da blagovremeno deluju.

Sud je isključio da ova okolnost predstavlja pravnu smetnju. Naglašeno je da su medicinski direktori i dalje mogli pokrenuti sudski postupak radi pravilnog utvrđivanja Fonda i isplate dospelih razlika. Pravno delovanje, iako složeno, bilo je moguće. Teret utvrđivanja i ostvarivanja svog prava, čak i u prisustvu objektivnih poteškoća u njegovoj kvantifikaciji, pada na nosioca.

Ukratko, odluka potvrđuje da:

• Pogrešna kvantifikacija potraživanja nije pravna smetnja.
• Potreba za prethodnim utvrđivanjem prava ne zaustavlja zastarelost.
• Mogućnost pokretanja sudskog postupka, čak i radi pravilnog utvrđivanja potraživanja, pokreće rok zastarelosti.

Zaključci: Delovati sa pažnjom radi zaštite prava

Rešenje br. 17451 iz 2025. godine Kasacionog suda je jasno upozorenje: zakon ne štiti neaktivnost. Da bi se izbegao gubitak prava usled zastarelosti, neophodno je da nosilac blagovremeno preduzme radnje, prevazilazeći faktičke smetnje i subjektivne poteškoće. Oslanjanje na pogrešno tumačenje sopstvene nemogućnosti delovanja može imati nepovratne posledice.

U prisustvu prava koje treba ostvariti, uvek je preporučljivo konsultovati pravnog stručnjaka. Pažljiva analiza će omogućiti razumevanje uslova za blagovremeno delovanje i primenljivih rokova zastarelosti, obezbeđujući punu zaštitu sopstvenih interesa i pravilnu primenu pravnih principa.