Besplatno pokroviteljstvo i pravni troškovi: Kasacioni sud (Presuda br. 24410/2025) pojašnjava primenljivi postupak

Pravo na odbranu je fundamentalni stub našeg pravnog sistema, garantovan članom 24. Ustava. Da bi se osiguralo da ovo pravo bude efektivno i za one koji nemaju potrebna ekonomska sredstva, postoji institut pokroviteljstva na teret države, uobičajeno poznat kao besplatno pokroviteljstvo. Međutim, njegova primena može predstavljati složenost, posebno kada je reč o definisanju procesnog postupka koji se primenjuje u slučaju žalbe na odbijanje zahteva. Po ovom ključnom pitanju, Kasacioni sud je intervenisao sa nedavnom Presudom br. 24410 od 24. juna 2025. godine (deponovanom 2. jula 2025. godine), nudeći značajno pojašnjenje.

Pitanje postupka: građanski ili krivični?

Procesni slučaj koji je razmatran ticao se optuženog M. K., i doveo je Vrhovni sud, pod predsedavanjem dr. L. V. i sa izvestiocem dr. G. C., do izjašnjavanja o prirodi postupka žalbe protiv odluka kojima se odbija zahtev za prijem u pokroviteljstvo na teret države. Referentni propis, posebno član 99, stav 3, Predsedničkog dekreta 30. maja 2002. godine, br. 115 (Konsolidovani tekst pravosudnih troškova), upućuje na poseban postupak za advokatske honorare, uređen članom 14. Zakonodavnog dekreta 1. septembra 2011. godine, br. 150. Ova poslednja norma, zauzvrat, poziva se na pojednostavljeni postupak spoznaje, koji je danas regulisan članovima 281-deseti i sledećim Zakonika o građanskom postupku.

Postavljalo se pitanje: da li ovo upućivanje na skraćeni građanski postupak isključuje primenu odredbi specifičnih za pokroviteljstvo na teret države u krivičnom postupku, sadržanih u čl. 76. i sledećim Predsedničkog dekreta br. 115 iz 2002. godine? I, pre svega, kako treba upravljati procesnim troškovima u tako hibridnom kontekstu?

Stav Kasacionog suda: čvrsta tačka u zaštiti prava na odbranu

Kasacioni sud je Presudom br. 24410/2025 dao jasan i argumentovan odgovor, ponavljajući važnost zaštite prava na odbranu. Evo pravnog principa koji je Sud izneo:

U postupku žalbe protiv odluka kojima se odbija zahtev za prijem u pokroviteljstvo na teret države, upućivanje iz člana 99, stav 3, Predsedničkog dekreta 30. maja 2002. godine, br. 115, na poseban postupak za advokatske honorare, uređen članom 14. Zakonodavnog dekreta 1. septembra 2011. godine, br. 150, koji se poziva na pojednostavljeni postupak spoznaje, danas regulisan čl. 281-deseti i sledećim Zakonika o građanskom postupku, ne isključuje primenu odredbi čl. 76. i sledećih Predsedničkog dekreta br. 115 iz 2002. godine, koje treba uskladiti, za faze koje nisu izričito uređene, sa opštim odredbama koje se odnose na glavni krivični postupak. (U obrazloženju, Sud je takođe naveo da se procesni troškovi ne regulišu građanskim kriterijumom neuspeha, već normama krivičnog postupka, kako se ne bi ugrozila efektivnost prava na odbranu).

Ovaj stav je od fundamentalnog značaja. U praksi, Kasacioni sud je utvrdio da, uprkos formalnom upućivanju na pojednostavljeni građanski postupak, specifične odredbe o besplatnom pokroviteljstvu u krivičnom postupku (čl. 76. i sledeći Predsedničkog dekreta br. 115/2002) ostaju primenljive. To znači da postupak žalbe, iako ima proceduralne aspekte građanske prirode, zadržava svoju krivičnu "dušu" u pogledu suštinske discipline pokroviteljstva.

Još značajnije je pojašnjenje u vezi sa procesnim troškovima. Sud je precizirao da se oni ne regulišu građanskim principom neuspeha, prema kojem je stranka koja izgubi spor dužna da plati pravne troškove druge strane. Naprotiv, primenjuju se norme krivičnog postupka. Ovaj izbor nije slučajan, već je vođen potrebom da se ne "ugrozi efektivnost prava na odbranu". Zamislite, naime, da lice koje je tražilo besplatno pokroviteljstvo da bi se branilo u krivičnom postupku, a njegov zahtev je odbijen, potom mora da snosi i troškove žalbe u slučaju nepovoljnog ishoda, prema građanskim pravilima. To bi moglo obeshrabriti korišćenje ovog esencijalnog instrumenta, poništavajući ustavnu garanciju.

Praktične implikacije i zaštita građana

Presuda Kasacionog suda br. 24410/2025 jača zaštitu prava na odbranu za manje imućne. Njene praktične implikacije su brojne:

• **Normativni kontinuitet:** Norme Predsedničkog dekreta br. 115/2002 specifične za krivično pokroviteljstvo ostaju svetionik za faze koje nisu izričito obuhvaćene skraćenim građanskim postupkom.
• **Kriterijum troškova:** Nema principa građanskog neuspeha. Procesni troškovi u žalbi na odbijanje besplatnog krivičnog pokroviteljstva slede pravila Zakonika o krivičnom postupku.
• **Efetivnost prava na odbranu:** Odluka ima za cilj uklanjanje ekonomskih prepreka koje bi mogle sprečiti pristup pravdi za one koji su u teškoćama.
• **Normativno usklađivanje:** Naglašava se potreba za usklađivanjem različitih normativnih izvora (Predsednički dekret 115/2002, Zakonodavni dekret 150/2011, ZKP, ZKP) kako bi se osigurala potpuna i dosledna zaštita.

Ova presuda se uklapa u sudsku praksu koja je, kako je sam Sud naveo, već imala saglasne presedane (npr. Kasacioni sud br. 9459/2025, Kasacioni sud br. 29385/2022), iako u prošlosti nije bilo nedostatka drugačijih tumačenja (Kasacioni sud br. 10009/2022), što pokazuje složenost materije.

Zaključci

Presuda br. 24410/2025 Kasacionog suda predstavlja fundamentalni deo za pravilnu primenu instituta pokroviteljstva na teret države, posebno u krivičnom kontekstu. Ponavljajući da norme krivičnog postupka i Predsedničkog dekreta br. 115/2002 preovlađuju, u smislu suštinske discipline i upravljanja troškovima, nad formalnim upućivanjem na skraćeni građanski postupak, Vrhovni sud je želeo da nedvosmisleno zaštiti ustavno pravo svakog građanina na adekvatnu odbranu, bez obzira na njegovo ekonomsko stanje. Za svakoga ko se suočava sa krivičnim postupkom i kome je potrebna pravna pomoć, ova presuda nudi veću jasnoću i sigurnost, garantujući da pristup pravdi nikada ne bude privilegija, već pravo koje se u potpunosti može ostvariti.