Sporazum u žalbi: Kasacioni sud i odbijanje sporazuma – Presuda br. 25151 iz 2025.

Vrhovni kasacioni sud je Presudom br. 25151 iz 2025. godine pružio ključna pojašnjenja u vezi sa sporazumom u žalbenom postupku. Ovaj mehanizam, ključan za brzinu krivičnog pravosuđa i koji je reformisan Zakonom Kartabia (Zaključna uredba br. 150 iz 2022.), sada ima definisane granice diskrecione moći sudije u slučaju neprihvatanja sporazuma između stranaka. Ova odluka direktno utiče na strategije odbrane.

Sporazum u žalbi i odluka Kasacionog suda

Član 599-bis ZKP-a omogućava optuženom i javnom tužiocu da se dogovore o kazni u žalbenom postupku, što je instrument koji je Zakon Kartabia ojačao radi ubrzanja postupaka. Slučaj, u kojem je učestvovala optužena A. V., odnosio se na potrebu odlaganja ročišta nakon odbijanja sporazuma. Sud, kojim je predsedavao dr E. D. S., a kao izvestilac dr F. A., utvrdio je da takva obaveza ne postoji. Maksima je kategorična:

U pogledu sporazuma u žalbi, sudija, u slučaju odbijanja sporazuma, nije dužan da odloži uredno održano ročište u smislu člana 599-bis ZKP-a, kako je izmenjen članom 34, tačka f), Zaključne uredbe od 10. oktobra 2022. br. 150, kako bi se omogućilo postizanje novog sporazuma između stranaka. (U primeni principa, Sud je smatrao da odluka, koja je procenila da sporazum nije prihvatljiv i naložila pretvaranje nejavnog veća u javno ročište, pozivajući stranke, u nedostatku novog sporazuma, da nastave sa raspravom, nije predmet kritike).

Ova presuda pojašnjava da, ako sudija ne prihvati predlog, nije obavezan da odobri odlaganje. Sud je smatrao legitimnim pretvaranje ročišta iz "nejavnog veća" u "javno", pozivajući stranke da raspravljaju o suštini predmeta. Ovo obavezuje odbrane da od samog početka iznose snažne i promišljene predloge, ne računajući na drugu odložnu pregovaračku priliku.

Implikacije i praktični saveti

Obrazloženja se zasnivaju na principima procesne ekonomije i razumnog trajanja postupka (Član 111. Ustava, Član 6. EKLJP). Sistem već nudi široke mogućnosti sporazumevanja; sudija ne mora da nadoknađuje pregovaračke nedostatke. Odluka ponavlja da:

• Ne postoji automatsko pravo na odlaganje radi postizanja novog sporazuma.
• Žalbeni sudija ima potpunu diskrecionu moć u proceni predloga.
• Pretvaranje ročišta i nastavak rasprave su legitimni.
• Brzina i efikasnost postupka su prioritet.

Zaključci: Strategija i priprema

Presuda br. 25151 iz 2025. godine jasan je signal za pravne stručnjake. Ona nalaže temeljitu pripremu i pažljivu procenu predloga za sporazum u žalbenom postupku. Ne može se računati na automatsko odlaganje u slučaju neuspeha. Ova presuda ponavlja ravnotežu između fleksibilnosti procesnih instrumenata i neizbežnog zahteva za brzim i efikasnim pravosuđem.