Специфична умишљеност у деликту недозвољеног утицаја на скупштину: Анализа пресуде Касационог суда бр. 27242/2025

У сложеном пејзажу корпоративног кривичног права, јасноћа у тумачењу норми је од суштинског значаја за обезбеђивање правилног примене закона и правне сигурности. Касациони суд је својом недавном пресудом бр. 27242, достављеном 24.07.2025. године, дао значајан допринос, прецизније дефинишући субјективни елемент деликта недозвољеног утицаја на скупштину, предвиђеног чланом 2636 Грађанског законика. Ова одлука је од посебног интереса за оне који делују у свету бизниса, од директора до акционара, па све до правних саветника, јер нуди важан компас за оријентацију међу замкама корпоративних кривичних дела.

Деликт недозвољеног утицаја на скупштину: Нормативни контекст и максима Касационог суда

Деликт недозвољеног утицаја на скупштину је кривично дело чији је циљ заштита транспарентности и аутентичности одлука донетих од стране корпоративних органа, посебно скупштине акционара. Члан 2636 ГЗ кажњава свакога ко, симулираним или преварним радњама, одреди већину у скупштини са циљем да себи или другима прибави неправедну корист. Пресуда у питању, у којој је оптужени био П. Б. и којом је поништена претходна одлука Апелационог суда у Венецији уз враћање на поновно суђење, фокусира се управо на психолошки елемент кривичног дела, односно на специфичну умишљеност.

Деликт недозвољеног утицаја на скупштину захтева специфичну умишљеност, тако да починилац, поред свести о одређивању скупштинске већине путем симулираних или преварних радњи, мора да делује са циљем да оствари, за себе или за друге, неправедну корист, чак и нематеријалне природе.

Ова максима је од кључног значаја. Касациони суд понавља да за постојање кривичног дела није довољна сама свест о предузимању симулираних или преварних радњи усмерених на утицај на скупштину. Неопходно је да починилац делује са специфичном намером да постигне