Kasacioni sud građanskog odeljenja br. 3791/2024: Odgovornost poslodavca u slučaju mobinga

Nedavna odluka Vrhovnog kasacionog suda, br. 3791 od 12. februara 2024. godine, bavi se relevantnim pitanjima koja se tiču odgovornosti poslodavca u situacijama sukoba na radnom mestu. U ovom slučaju, tužilac A.A. je osporio presudu Apelacionog suda u Ankoni, kojom je odbijen zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog navodnog zlostavljačkog ponašanja Ministarstva prosvete. Kasacioni sud, prihvatajući žalbu, razjasnio je važne pravne principe koji zaslužuju analizu.

Kontekst presude

Apelacioni sud je odbio zahtev radnice na osnovu nedostatka dokaza o sistematskom progoniteljskom ponašanju, što su ključni elementi za utvrđivanje mobinga. Međutim, Kasacioni sud je istakao da je, čak i u odsustvu takvih dokaza, potrebno proceniti odgovornost poslodavca za to što nije obezbedio zdravo radno okruženje, u skladu sa članom 2087. Građanskog zakonika.

Nelegitimno je da poslodavac, čak i nepažnjom, dozvoli postojanje stresnog okruženja koje je izvor štete po zdravlje radnika.

Principi odgovornosti poslodavca

Prema Sudu, član 2087. Građanskog zakonika obavezuje poslodavca da preduzme sve neophodne mere za zaštitu fizičkog integriteta i moralne ličnosti radnika. Ove mere uključuju prevenciju konfliktnih situacija koje mogu prouzrokovati stres i štetu po zdravlje. Iako je Apelacioni sud isključio mobing, propustio je da ispita štetu po zdravlje tužioca i uzročno-posledičnu vezu sa uslovima rada. Kasacioni sud se pozvao na sudsku praksu, potvrđujući da se odgovornost poslodavca ne ograničava na dokazivanje progoniteljskih namera, već se proširuje na obavezu obezbeđivanja zdravog radnog okruženja.

• Odgovornost poslodavca je i objektivna i subjektivna.
• Nedostatak dokaza o mobingu ne isključuje odgovornost za štetne uslove rada.
• Poslodavac mora dokazati da je preduzeo odgovarajuće preventivne mere.

Zaključci

U zaključku, presuda br. 3791/2024 Kasacionog suda predstavlja značajan korak napred u zaštiti radnika. Ona pojašnjava da, čak i u odsustvu dokaza o mobingu, poslodavac ima obavezu da obezbedi zdravo radno okruženje bez stresa. Ovaj princip, iako nije nov, snažno je ponovljen, naglašavajući važnost odgovornosti poslodavca u prevenciji štete po zdravlje radnika. Pitanje zaštite zdravlja na radnom mestu je od fundamentalnog značaja i zahteva pažnju i adekvatne intervencije kompanija.