Troškovi preventivnog tehničkog veštačenja: pojašnjenja iz Rešenja br. 30366/2025

U lavirintu italijanskih sporova iz oblasti socijalnog osiguranja i pomoći, preventivno tehničko veštačenje (ATP) prema čl. 445-bis Zakonika o parničnom postupku (c.p.c.) predstavlja ključni korak za ostvarivanje prava na zdravstvene zahteve, kao što je civilna invalidnost. Često se ishod ove faze prepliće sa značajnim ekonomskim pitanjima, posebno sa likvidacijom sudskih troškova i primenom izuzeća predviđenog čl. 152 sprovodnih odredbi Zakonika o parničnom postupku (disp. att. c.p.c.) za prihode ispod određenog praga. Nedavnim rešenjem br. 30366 od 18. novembra 2025. godine, Kasacioni sud se pozabavio delikatnim procesnim aspektom, utvrđujući važna ograničenja za pobijanje odluka o troškovima.

Slučaj i odluka Vrhovnog suda

Slučaj potiče iz postupka koji je pokrenuo D. (F. M. E.) protiv I. (C. S.), a koji je rezultirao proglašenjem nedopustivosti od strane Tribunala u Rimu. U središtu rasprave bilo je osporavanje dekreta o likvidaciji troškova donetog u okviru ATP-a iz oblasti socijalnog osiguranja. Stranka koja je podnela zahtev, iako je dala izjavu o izuzeću od plaćanja troškova na osnovu prihoda, bila je zadužena troškovima postupka, uprkos blagovremeno podnetom prigovoru. Kasacioni sud je iskoristio priliku da ponovi princip supsidijarnosti i pravilan redosled procesnih pravnih lekova.

Pravni stav Kasacionog suda i njegov praktični značaj

Da bi se u potpunosti razumeli dometi ove odluke, neophodno je analizirati zvanični pravni stav koji su izneli sudije Vrhovnog suda:

U pogledu preventivnog tehničkog veštačenja prema čl. 445-bis c.p.c., ukoliko je podnet blagovremen prigovor, nedopustiva je naknadna žalba Kasacionom sudu protiv dekreta kojim su, u međuvremenu, troškovi ATP-a stavljeni na teret stranke koja je dala izjavu o izuzeću prema čl. 152 disp. att. c.p.c., budući da se prigovori koji se tiču nepravilnog utvrđivanja sudskih troškova u vezi sa navedenom fazom moraju izneti protiv likvidacije koju je sud usvojio nakon okončanja postupka po prigovoru, pri čemu je irelevantno što je sud navedenim dekretom proglasio pomenuti ATP postupak okončanim.

Sud jasno objašnjava da, ukoliko se podnese prigovor protiv tehničkog veštačenja, postupak se nastavlja u meritumu. Shodno tome, eventualni dekret o troškovima donet "u međuvremenu" nema karakter konačnosti. Svako osporavanje u vezi sa pogrešnim zaduživanjem troškova – čak i kada se smatra da je povređeno pravo na izuzeće zbog visine prihoda – mora se ostvariti u okviru postupka po prigovoru i protiv konačne presude kojom se on zaključuje. Vanredna žalba Kasacionom sudu je stoga neprohodan put u ovoj međufazi.

Implikacije za podnosioce zahteva

Ova odluka pruža jasne smernice za branioce i građane koji se suočavaju sa sporovima iz oblasti socijalnog osiguranja. Ključni aspekti koje treba uzeti u obzir su:

• Nepostojanje konačnosti međudekreta: Dekret kojim se likvidiraju troškovi dok je prigovor u toku ne zatvara konačno pitanje, koje ostaje sub iudice (pred sudom).
• Koncentracija odbrane: Svi prigovori, uključujući one koji se odnose na kršenje čl. 152 disp. att. c.p.c., moraju biti izneti u postupku po prigovoru.
• Rizik od nedopustivosti: Pokušaj neposredne žalbe Kasacionom sudu dovodi do neizbežnog proglašenja nedopustivosti, uz posledično povećanje troškova i gubitak vremena.

Zaključci

Rešenje br. 30366/2025 Kasacionog suda uklapa se u ustaljenu sudsku praksu, usmerenu na izbegavanje fragmentacije sudskih postupaka i zloupotrebe pravnih lekova. Za građane koji pokreću postupke radi ostvarivanja svojih prava iz socijalnog osiguranja, ova presuda predstavlja upozorenje da se strogo pridržavaju faza redovnog procesa, čekajući ishod postupka po prigovoru pre obraćanja Vrhovnom sudu. Pravilna strategija odbrane se, još jednom, pokazuje kao glavno sredstvo za zaštitu sopstvenih prava bez nailaženja na procesne prepreke.