Lažno ideološko delo na brodu: Kasacioni sud presudom br. 24711/2025 pojašnjava kvalifikaciju javnog službenika i krivičnu odgovornost

Bezbednost plovidbe je tema od fundamentalnog značaja, koja obuhvata ne samo tehničke i strukturne aspekte plovila, već i, pre svega, ponašanje i odgovornost posade. U ovom kontekstu, Kasacioni sud je presudom br. 24711 iz 2025. godine (deponovanom 07.07.2025.) dao važno tumačenje krivičnog dela lažnog ideološkog dela u javnoj ispravi, pojašnjavajući okvire krivične odgovornosti članova posade broda. Odluka, u kojoj je optuženi bio R. L., a izvestilac dr. Zunica, pruža ključne podsticaje za razmišljanje za one koji rade u pomorskom sektoru i za sve zainteresovane za krivično pravo i javno poverenje.

Ideološko falsifikovanje i kvalifikacija javnog službenika u pomorskom okruženju

Italijanski Krivični zakonik strogo sankcioniše krivična dela protiv javnog poverenja, među kojima se ističe "ideološko falsifikovanje od strane javnog službenika u javnim ispravama" (član 479. Krivičnog zakonika). Ali ko je, u stvari, javni službenik? Član 357. Krivičnog zakonika definiše javnog službenika kao lice koje vrši zakonodavnu, sudsku ili administrativnu javnu funkciju. Potonja, zauzvrat, karakteriše ispoljavanje volje javne uprave ili njeno vršenje sa ovlašćenjima autoriteta ili sertifikacije.

Presudom Kasacionog suda br. 24711/2025 procenjivalo se da li članovi posade broda mogu spadati u ovu kategoriju. Vrhovni sud je potvrdio da se takva kvalifikacija može priznati onim licima koja, iako formalno nisu "državni službenici", pozvana su da obavljaju poslove utvrđivanja i sertifikacije u aktivnosti kontrole koju je izričito regulisao zakonodavac. Konkretno, Sud je naglasio kako sastavljanje dokumenata u vezi sa patrolnim službama na brodu, u tako osetljivom području kao što je bezbednost plovidbe, dodeljuje članovima posade ulogu javnih službenika. To je zato što njihove potvrde imaju dokaznu i sertifikacionu vrednost, neophodnu za obezbeđivanje poštovanja propisa o pomorskoj bezbednosti.

Konkretan slučaj: Lažno potvrđivanje patrolnih službi

Srž pitanja koje je razmatrao Kasacioni sud ticalo se ponašanja članova posade broda koji su lažno potvrdili obavljanje patrolnih službi. Patrolne službe na brodu nisu puke formalnosti; one predstavljaju ključnu meru za prevenciju požara, identifikaciju kvarova ili opasnih situacija i, uopšteno, za održavanje bezbednosti na brodu, kako je predviđeno posebnim propisima, uključujući član 1231. Zakonika o plovidbi, Zakon br. 313/1980 i Uredbu predsednika Republike br. 435/1991.

Falsifikovanje takvih potvrda, dakle, nije ograničeno na puku administrativnu nepravilnost, već poprima ozbiljnu krivičnu težinu. Presudom br. 24711/2025 poništena je bez vraćanja na ponovno suđenje prethodna odluka Tribunala u Đenovi od 20.06.2024. godine, priznajući mogućnost krivičnog dela ideološkog falsifikovanja.

Ponašanje članova posade broda koji lažno potvrđuju obavljanje patrolnih službi predstavlja krivično delo ideološkog falsifikovanja u javnoj ispravi, jer se radi o sastavljanju lažnih javnih isprava od strane lica kojima se mora priznati kvalifikacija javnih službenika, budući da su pozvani da obavljaju poslove utvrđivanja i sertifikacije u kontekstu aktivnosti kontrole koju je izričito regulisao zakonodavac, u oblasti, kao što je ona koja se tiče bezbednosti plovidbe, od posebnog značaja.

Ovaj stav Kasacionog suda je izuzetno jasan. On utvrđuje fundamentalni princip: čin potvrđivanja pravilnog izvršenja patrolne službe, od strane člana posade, je javna isprava. Njegovo falsifikovanje, stoga, predstavlja krivično delo ideološkog falsifikovanja. Razlog je dvostruk: s jedne strane, posada obavlja poslove utvrđivanja i sertifikacije u okviru stroge zakonske regulative; s druge strane, ovi poslovi su vitalni za bezbednost plovidbe, pravno dobro od primarnog javnog interesa. Presuda stoga ponavlja da kvalifikacija javnog službenika ne zavisi uvek od formalnog državnog imenovanja, već od vršenja funkcija koje su, po svojoj prirodi i kontekstu u kojem se nalaze, javne i imaju karakter zvaničnosti i javnog poverenja.

Implikacije i zakonski referenti

Odluka Kasacionog suda naglašava važnost marljivosti i istinitosti potvrda od strane onih koji obavljaju ključne uloge u bezbednosti. Propisi na koje se presuda poziva ističu složen i artikulisan zakonski okvir:

• Član 479. Krivičnog zakonika: Reguliše ideološko falsifikovanje od strane javnog službenika u javnim ispravama.
• Član 476. stav 1. Krivičnog zakonika: Odnosi se na materijalno falsifikovanje od strane javnog službenika u javnim ispravama, koje, iako se razlikuje od ideološkog falsifikovanja, deli njegovu težinu i zaštitu javnog poverenja.
• Član 357. Krivičnog zakonika: Pruža definiciju javnog službenika, ključnu za klasifikaciju ponašanja.
• Član 1231. Zakonika o plovidbi: Bavi se regulativom stražarskih i patrolnih službi na brodu.
• Zakon od 23.05.1980. br. 313 i Uredba predsednika Republike od 08.11.1991. br. 435: Posebni propisi koji dalje regulišu aspekte pomorske bezbednosti i odgovornosti osoblja.

Ovi zakonski referenti pokazuju kako lažno potvrđivanje nije izolovan čin, već se uklapa u sistem normi usmerenih na obezbeđivanje maksimalne bezbednosti na moru, čije kršenje, čak i kroz falsifikovanje, ugrožava pouzdanost procedura i rizikuje ljudske živote i imovinu.

Zaključci

Presuda Kasacionog suda br. 24711 iz 2025. godine predstavlja jasno upozorenje svim članovima posade brodova i, uopšteno, svima koji obavljaju kontrolne i sertifikacione funkcije u regulisanim oblastima. Lažno potvrđivanje patrolnih službi nije neznatna nepravilnost, već pravo krivično delo ideološkog falsifikovanja u javnoj ispravi, sa svim krivičnim posledicama koje iz toga proizilaze. Važnost bezbednosti plovidbe podiže odgovornost pojedinaca na nivo koji njihove potvrde kvalifikuje kao javne isprave, čije je falsifikovanje strogo kažnjivo. Stoga je neophodno postupati sa maksimalnom transparentnošću i integritetom, svesni da svaka akcija i svaka sertifikacija na brodu ima direktan uticaj na javno poverenje i bezbednost svih.