Zlostavljanje u porodici: Presuda Kasacionog suda i njeni odrazi

Nedavna presuda Vrhovnog kasacionog suda, Odeljenje VI Krivično, od 27. septembra 2021. godine (br. 35591), izazvala je žustru debatu u vezi sa krivičnom odgovornošću zdravstvenih radnika u kontekstu zlostavljanja starijih osoba u ustanovama za negu. Ovaj članak ima za cilj da analizira ključne tačke presude, ističući pravne implikacije i povezane odgovornosti.

Slučaj i odluka Suda u Katancaru

Sud je razmotrio žalbu javnog tužioca protiv rešenja Suda u Katancaru, kojim je odbijen zahtev za primenu istražnog zatvora protiv R.E., optužene za zlostavljanje i otmicu starijih pacijenata u staračkom domu. Sud je smatrao da dokazi koji podržavaju ozbiljnost indicija nisu dovoljni, navodeći da postupci pripisani R.E. ne predstavljaju inherentno zlostavljačko ponašanje i da njeno učešće nije adekvatno dokazano.

Krivična odgovornost uvek mora biti potkrepljena konkretnim i specifičnim dokazima, čak i u kontekstu zlostavljanja u ustanovama za negu.

Argumenti Kasacionog suda

Kasacioni sud je potvrdio odluku Suda, naglašavajući da krivična odgovornost mora biti lična i da se ne može zasnivati na opštoj klimi nasilja unutar ustanove. Istaknuto je da, da bi se utvrdila odgovornost za saučesništvo u krivičnom delu, mora se dokazati uzročni doprinos i svest optuženog u vezi sa nezakonitim postupcima drugih.

• Dokaz o aktivnom ili pasivnom učešću mora biti konkretan i dokumentovan.
• Samo prisustvo u okruženju u kojem se dešava zlostavljanje nije dovoljno.
• Neophodno je precizno utvrditi individualnu odgovornost, izbegavajući generalizacije.

Pravne implikacije i profesionalni odrazi

Ova presuda postavlja važna pitanja o položaju zdravstvenih radnika u ustanovama za negu. Sud je pojasnio da, iako profesionalci kao što su medicinske sestre imaju posebne obaveze nadzora, krivična odgovornost se ne može proširiti bez konkretnih dokaza o nezakonitom ponašanju. Stoga je ključno da zdravstveni radnici budu svesni svojih odgovornosti i da deluju na način koji obezbeđuje sigurnost i dobrobit pacijenata.

Zaključak

Presuda Kasacionog suda predstavlja značajan korak napred u definisanju krivične odgovornosti zdravstvenih radnika u kontekstu zlostavljanja. Ona ponovo potvrđuje potrebu za konkretnim i specifičnim dokazima za utvrđivanje krivične odgovornosti, naglašavajući važnost aktivnog nadzora i svesti od strane zdravstvenih radnika. Ključno je da zdravstvene i socijalne ustanove promovišu kulturu odgovornosti i zaštite najranjivijih kategorija stanovništva.