Komentar presude br. 22007 iz 2024. godine: Fornerov postupak i odsustvo tuženog

Presuda br. 22007 od 5. avgusta 2024. godine pruža važne uvide za razumevanje dinamike takozvanog "Fornerovog postupka" u oblasti radnog i socijalnog prava. Konkretno, fokusira se na pitanje početka roka od trideset dana za prigovor od strane tužene strane, proglašene u odsustvu. Ovaj aspekt je ključan za obezbeđivanje ravnoteže između prava na odbranu i stabilnosti sudskih odluka.

Fornerov postupak i odsustvo

Fornerov postupak, uređen Zakonom br. 92 iz 2012. godine, je pojednostavljena procedura usmerena na obezbeđivanje brze rezolucije radnih sporova. U predmetnom slučaju, Apelacioni sud u Firenci potvrdio je fundamentalni princip: u slučaju odsustva tuženog, rok za prigovor počinje da teče od uručenja celokupnog rešenja donetog od strane podnosioca zahteva.

Fornerov postupak - Odsustvo tuženog - Rok od trideset dana za prigovor iz člana 1, stav 51, zakona br. 92 iz 2012. godine, primenljiv ratione temporis - Početak tečenja roka - Osnov. U tzv. "Fornerovom postupku", ukoliko je tužena strana u sporu proglašena u odsustvu, rok od trideset dana za podnošenje prigovora teče od datuma uručenja, od strane podnosioca zahteva, celokupnog rešenja donetog u skladu sa članom 1, stavom 49, zakona br. 92 iz 2012. godine, jer se član 1, stav 51, navedenog zakona, primenljiv ratione temporis, mora tumačiti sistematski u svetlu principa izraženog u članu 643, stav 2, Zakonika o parničnom postupku, radi usklađivanja prava tuženog na odbranu sa pravom na stabilnost odluke dobijene od strane koja se legitimno aktivirala i ritualno pokrenula kontradiktornost.

Tumačenje Suda

Sud je naglasio kako se član 1, stav 51, Zakona br. 92 iz 2012. godine mora tumačiti sistematski. To znači da, iako se priznaje pravo tuženog na odbranu, neophodno je obezbediti i stabilnost odluka dobijenih od strane koja je pokrenula kontradiktornost. Član 643, stav 2, Zakonika o parničnom postupku naglašava važnost ravnoteže između ova dva zahteva.

Ukratko, Sud je utvrdio da:

• Rok od trideset dana za prigovor teče od uručenja celokupnog rešenja;
• Odsustvo ne sme ugroziti stabilnost donete odluke;
• Pravo na odbranu mora biti usklađeno sa potrebom za izvesnošću sudskih odluka.

Zaključak

Presuda br. 22007 iz 2024. godine predstavlja važno pojašnjenje o načinu tečenja rokova u Fornerovom postupku, ističući važnost ravnoteže između prava na odbranu i pravne stabilnosti. Za pravne profesionalce i građane, ključno je razumeti ove dinamike kako bi efikasno zaštitili svoja prava. Sudska praksa nastavlja da se razvija, a svaka presuda pruža nove podsticaje za razmišljanje i praktičnu primenu.