Elektronska prevara i krivična prijava: Kasacioni sud pojašnjava početak roka (Presuda br. 22257/2025)

U digitalnom dobu, sajber kriminal predstavlja sve veću pretnju za građane i preduzeća. Među njima, elektronska prevara, fenomen u stalnom razvoju koji zahteva jasne i pravovremene odgovore pravnog sistema. Kasacioni sud, svojom nedavnom presudom br. 22257 od 09.05.2025. (deponovanom 12.06.2025.), pružio je važno pojašnjenje u vezi sa procesuiranjem ovih krivičnih dela, posebno u pogledu početka roka za podnošenje krivične prijave kada se zakon promenio tokom vremena. Ova presuda je od fundamentalnog značaja za sve žrtve onlajn prevara i za pravne stručnjake, definišući jasan put u složenoj materiji.

Normativni kontekst: elektronska prevara i zakonske izmene

Prevara, regulisana članom 640 Krivičnog zakonika, je krivično delo koje nastaje kada neko, koristeći prevarne radnje ili obmanu, dovede drugog u zabludu, pribavljajući sebi nepravednu korist na štetu drugoga. Sa napretkom tehnologije, razvila se takozvana "elektronska prevara" ili "sajber-prevara", često otežana u smislu člana 640, stav 2-ter, Krivičnog zakonika, uvedenog da bi se kaznilo ono ko izvrši delo "korišćenjem informacionih ili elektronskih alata pogodnih za ometanje identifikacije oštećenog ili počinioca".

Do nedavno, mnogi oblici prevara, uključujući i otežanu elektronsku prevaru, bili su procesuirani po službenoj dužnosti, odnosno pravosudni organi su mogli da deluju samostalno čak i bez krivične prijave žrtve. Međutim, Zakon od 28. juna 2024. godine, br. 90, a posebno član 16, stav 1, tačka t), uveo je značajne izmene, čineći otežanu prevaru u smislu čl. 640, stav 2-ter, procesuirajućom po krivičnoj prijavi stranke. Ova promena je postavila ključno pitanje: šta se dešava sa krivičnim delima izvršenim pre stupanja na snagu ovog novog zakona?

Pitanje početka roka za krivičnu prijavu: pojašnjenje Kasacionog suda

Slučaj koji je razmatrao Vrhovni sud, a u kojem je optuženi bio B. M., odnosio se upravo na zahtev za neprihvatljivost Apelacionog suda u Salernu. Glavni problem bio je utvrditi od kada teče rok od tri meseca za podnošenje krivične prijave, u slučaju da je krivično delo otežane elektronske prevare izvršeno pre uvođenja specifičnog otežavajućeg okolnosti i posledičnog predviđanja njegove procesuirajuće prirode po krivičnoj prijavi. Kasacioni sud, kojim je predsedavao dr. L. Agostinacchio, a kao izvestilac dr. P. Cianfrocca, dao je nedvosmislen odgovor:

U pogledu prevare, rok za podnošenje krivične prijave, u slučaju da je krivično delo otežano, prema čl. 640, br. 2-ter, Krivičnog zakonika, time što je izvršeno na daljinu korišćenjem informacionih ili elektronskih alata pogodnih za ometanje identifikacije sebe ili drugog, i izvršeno je pre uvođenja te otežavajuće okolnosti i predviđanja njegove procesuirajuće prirode po krivičnoj prijavi u skladu sa čl. 16, stav 1, tačka t), Zakona od 28. juna 2024. godine, br. 90, teče od datuma stupanja na snagu navedenog zakona, u odsustvu prelaznih odredbi. (Videti Sez. U, br. 5540 iz 1982. godine, Rv. 154076-01).

Ova maksima je od kapitalnog značaja. U praksi, Kasacioni sud utvrđuje da za sva krivična dela otežane elektronske prevare izvršena pre stupanja na snagu Zakona br. 90/2024, rok od tri meseca za podnošenje krivične prijave ne teče od datuma otkrivanja krivičnog dela, već od datuma stupanja na snagu samog Zakona. Ovaj princip se zasniva na odsustvu specifičnih prelaznih odredbi u novom zakonodavstvu koje bi drugačije regulisale situaciju prethodnih činjenica. Ovde se pozivamo na opšti princip krivičnog prava prema kojem se novi procesni propisi primenjuju odmah na tekuće postupke (tempus regit actum), osim ako postoje posebne iznimke.

Implikacije ove odluke su brojne:

• **Blagovremenost akcije:** Žrtve prethodnih elektronskih prevara, čija je procesuirajuća priroda prešla sa službene dužnosti na krivičnu prijavu, imale su ograničen vremenski prozor (tri meseca od stupanja na snagu Zakona br. 90/2024) da formalizuju svoju krivičnu prijavu.
• **Pravna sigurnost:** Presuda pruža jasnoću o spornom pitanju, izbegavajući interpretativne neizvesnosti i obezbeđujući jedinstvenu primenu zakona.
• **Poznavanje zakona:** Ponovo se naglašava važnost da građani budu svesni zakonskih izmena koje mogu uticati na njihova prava i mogućnost da se zaštite.

Zaključci: svetionik u digitalnoj džungli

Presuda br. 22257/2025 Kasacionog suda predstavlja čvrstu tačku u složenoj materiji procesuirajuće prirode sajber kriminala. Ona naglašava važnost blagovremene akcije žrtava elektronskih prevara, posebno u kontekstu zakonodavstva koje se stalno razvija. Razumevanje početka rokova za krivičnu prijavu je neophodno kako se ne bi izgubila mogućnost ostvarivanja pravde.

U digitalnom okruženju gde se prevare brzo razvijaju, kvalifikovana pravna pomoć postaje neophodna. Naš Advokatski biro je na raspolaganju da pruži savete i podršku svima koji su bili žrtve onlajn prevara, vodeći ih kroz složenost zakonodavstva i obezbeđujući zaštitu njihovih prava u svakoj fazi postupka.