Presuda br. 23320 iz 2024. godine: Delikatna ravnoteža između napuštanja i interesa deteta
Nedavna odluka br. 23320 od 29. avgusta 2024. godine Kasacionog suda predstavlja značajnu presudu u oblasti usvojenja i proglašenja maloletnika podobnim za usvojenje. Presuda naglašava važnost konkretnog i aktuelnog utvrđivanja moralnog i materijalnog napuštanja, kao i potrebu za praćenjem roditeljskih i rodbinskih figura koje su spremne da se brinu o detetu. Ovaj pristup ima za cilj da obezbedi da najbolji interes deteta uvek bude u centru odluka, što je fundamentalni princip u porodičnom pravu.
Maksima presude
Proglašenje stanja moralnog i materijalnog napuštanja - Konkretno i aktuelno utvrđivanje - Praćenje roditelja i rodbinskih figura do četvrtog stepena - Utvrđivanje najboljeg interesa deteta - Procena kompatibilnosti održavanja porodičnih odnosa - Osnova.
Sud je ponovio da se proglašenje podobnosti za usvojenje ne može izvršiti bez pažljive procene aktuelnih i konkretnih okolnosti, naglašavajući važnost praćenja roditeljskih i rodbinskih figura do četvrtog stepena. Ovo praćenje ima za cilj da utvrdi da li dete može da odrasta u svojoj porodici porekla ili je neophodno alternativno zbrinjavanje. U slučaju nepodobnosti roditelja, presuda poziva na razmatranje potencijala za podršku porodičnih figura, otvarajući i mogućnost blagog usvojenja, koje bi moglo izbeći proglašenje podobnosti za usvojenje.
Koncept 'najboljeg interesa' deteta
Koncept 'najboljeg interesa' deteta je centralni u ovoj presudi. Sud je izjavio da svaka odluka mora biti vođena procenom onoga što je najpovoljnije za dete, uzimajući u obzir njegove porodične odnose i njegove emotivne i razvojne potrebe. Ovaj pristup je u skladu sa međunarodnim normama, kao što je Evropska konvencija o ljudskim pravima, koja štiti pravo na porodični život.
- Konkretno utvrđivanje stanja napuštanja
- Praćenje rodbinskih figura
- Procena zamenskih kapaciteta
- Mogućnost blagog usvojenja
- Interes deteta kao vodeći princip
Zaključci
Ukratko, presuda br. 23320 iz 2024. godine nudi važno pojašnjenje kriterijuma za procenu proglašenja maloletnika podobnim za usvojenje, naglašavajući potrebu za pažljivim praćenjem porodičnih figura i važnost uvek uzimanja u obzir najboljeg interesa deteta. Implikacije ove odluke protežu se daleko izvan pojedinačnih slučajeva, utičući na politike zaštite dece i pristup usvojenju u Italiji.
