Nedopustiv manji sporazum: Kada je žalba Vrhovnom kasacionom sudu isključena? Analiza Rešenja br. 17481/2025

Manji sporazum predstavlja ključni instrument za preduzeća u teškoćama, nudeći put za restrukturiranje duga u okviru Zakonika o privrednim društvima i stečaju (CCII). Međutim, složenost postupaka postavlja pitanja o mogućnosti osporavanja sudskih odluka. Vrhovni kasacioni sud, Rešenjem br. 17481 od 29. juna 2025. godine, pružio je fundamentalno pojašnjenje o ograničenjima žalbe Vrhovnom kasacionom sudu u slučaju proglašenja predloga za manji sporazum nedopustivim, definišući suštinsku razliku za stručnjake i preduzeća.

Ova presuda, u kojoj su stranke bile L. (N. V.) protiv M., od posebnog je interesa za pravne operatore i preduzetnike, jer precizno definiše koje odluke mogu biti osporene pred Vrhovnim sudom, a koje, pak, izmiču toj mogućnosti. Razumevanje ove razlike je suštinsko za pravilno snalaženje u manjim stečajnim postupcima i za najbolju zaštitu sopstvenih interesa.

Priroda manjeg sporazuma i pitanje osporivosti

Manji sporazum, uređen članovima 74. i sledećim Zakonika o privrednim društvima i stečaju (D.Lgs. 14/2019), omogućava dužnicima koji ne podležu stečaju da predlože sporazum sa poveriocima radi prevazilaženja stanja krize ili nelikvidnosti. Postupak nadgleda Sud, koji ocenjuje predlog i može ga proglasiti nedopustivim ako ne ispunjava zakonske zahteve. Upravo se na ovaj specifični sudski akt fokusirao Vrhovni sud, odgovarajući na fundamentalno pitanje: da li je odluka o nedopustivosti predmet žalbe Vrhovnom kasacionom sudu u smislu člana 111. Ustava?

Odluka Vrhovnog kasacionog suda analizirala je "odlučujuću prirodu" odluke, ključni element za utvrđivanje njene osporivosti. Apelacioni sud u Rimu je 09.05.2024. godine proglasio predlog nedopustivim, a naknadna žalba je ukazala na potrebu pojašnjenja granica žalbe.

Zaključak Vrhovnog kasacionog suda i njegovo objašnjenje

Srž Rešenja br. 17481/2025 sadržana je u njegovom zaključku, koji nudi dragoceno uputstvo:

U pogledu manjeg sporazuma, ukoliko se odgovarajući predlog proglasi nedopustivim, sudska odluka nema odlučujuću prirodu, budući da ne odlučuje o suprotstavljenim pravima, te stoga nije predmet žalbe Vrhovnom kasacionom sudu u smislu člana 111. Ustava, dok su predmet žalbe u smislu navedenog člana odluke donete u postupku žalbe na odobrenje predloga ili njegovo odbijanje, budući da one predstavljaju odluku o subjektivnim pravima donetu u kontradiktornom postupku i kao takve postaju podložne tendencijalnoj stabilizaciji ekvivalentnoj presudi na osnovu stanja spisa.

Vrhovni kasacioni sud, sa dr V. P. kao izvestiocem i sastavljačem, pojasnio je da odluka kojom se predlog za manji sporazum proglašava nedopustivim nema "odlučujuću prirodu". To znači da se takva odluka ne rešava spor o suprotstavljenim subjektivnim pravima između stranaka, već se samo konstatuje odsustvo zakonskih pretpostavki za pokretanje ili nastavak postupka. Budući da nema odluke o "pravu", gubi se mogućnost žalbe Vrhovnom kasacionom sudu u smislu člana 111, stav 7. Ustava.

Naprotiv, odluke o odobrenju ili odbijanju odobrenja predloga, donete u postupku žalbe (član 77. Zakonika o privrednim društvima i stečaju - D.Lgs. 14/2019), smatraju se predmetom žalbe. U ovim slučajevima, sud odlučuje o subjektivnim pravima stranaka u punom kontradiktornom postupku, a odluka je podobna za stabilizaciju, stičući snagu ekvivalentnu presudi. Ova razlika je ključna za procesnu strategiju.

Praktične implikacije za preduzeća i stručnjake

Rešenje br. 17481/2025 jasno definiše granice osporavanja, nudeći važne praktične uvide:

• Odluka o nedopustivosti predloga za manji sporazum nije direktno osporiva pred Vrhovnim kasacionim sudom.
• Za mogućnost žalbe u smislu člana 111. Ustava, odluka mora imati "odlučujuću prirodu", rešavajući pitanje subjektivnog prava.
• Samo odluke o odobrenju ili odbijanju manjeg sporazuma, kao odluke o pravima i podložne žalbi, mogu biti predmet žalbe Vrhovnom kasacionom sudu.

Ovo tumačenje, koje je u skladu sa ustaljenom sudskom praksom u vezi sa stečajnim postupcima, fundamentalno je za pravilno upravljanje očekivanjima i pravnim strategijama. Vanredna žalba je ograničena na odluke koje, iako nemaju formu presude, mogu konačno rešiti pitanje subjektivnog prava, kao što je definisano i članom 74. Zakonika o privrednim društvima i stečaju (D.Lgs. 14/2019).

Zaključci: Pravna sigurnost u krizi preduzeća

Rešenje Vrhovnog kasacionog suda br. 17481 iz 2025. godine pruža neophodan pravac u složenom pejzažu prava u krizi preduzeća. Naglašavajući razliku između puke deklaracije o nedopustivosti i meritornih odluka o odobrenju, Vrhovni sud jača pravnu sigurnost i vodi advokate i savetnike u planiranju pravnih radnji. U ekonomskom kontekstu koji se neprestano razvija, jasnoća proceduralnih normi je bedem za zaštitu interesa i poverenje u pravosudni sistem, omogućavajući suočavanje sa izazovima krize sa većom svešću.