Zloupotreba rada: Kasacioni sud pojašnjava "organizovanu delatnost" u čl. 603-bis Krivičnog zakonika (Presuda br. 28199/2025)
Fenomen zloupotrebe rada, poznat i kao "kaporalato", predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava i dostojanstva radnika. Kasacioni sud je, Presudom br. 28199 od 02.07.2025. (deponovanom 01.08.2025.), pružio važno pojašnjenje pojma "organizovana delatnost" u okviru krivičnog dela nelegalnog posredovanja i zloupotrebe rada (čl. 603-bis Krivičnog zakonika), u njegovoj formulaciji pre reforme iz 2016. godine. Ovo je suštinski stav za razumevanje granica ovog ozbiljnog krivičnog dela.
Normativni okvir: Član 603-bis Krivičnog zakonika
Član 603-bis Krivičnog zakonika uveden je radi suzbijanja "kaporalata", sistema u kojem posrednici regrutuju radnu snagu, često ranjivu, kako bi je podvrgli degradirajućim uslovima rada. Norma, u verziji pre Zakona br. 199 iz 2016. godine, kažnjavala je one koji su, iskorišćavajući stanje potrebe radnika, zapošljavali ih u uslovima zloupotrebe. Presuda se fokusira upravo na način izvršenja "organizovane delatnosti" posredovanja, ključnog elementa za definisanje krivičnog dela.
"Organizovana delatnost": Ključ Presude 28199/2025
Vrhovni sud je precizirao da pojam "organizovana delatnost" ne zahteva složenu udružnu formu, već se manifestuje kroz specifične karakteristike. Maksima presude je prosvetljujuća:
Krivično delo nelegalnog posredovanja i zloupotrebe rada iz čl. 603-bis, Kriv. zakonika, u tekstu pre izmene čl. 1 Zakona od 29. oktobra 2016. br. 199, pretpostavlja, kao način izvršenja radnje, "organizovanu delatnost" posredovanja, koja ne zahteva udružnu formu, ali mora se odvijati na ne-povremen način, kroz strukturu koja podrazumeva korišćenje sredstava. (Činjenica u kojoj je Sud smatrao neospornom osporenu odluku, na osnovu ključne uloge subjekta radnje koji je, za razliku od angažovanih nadničara, živeo isključivo od prihoda od posredovanja, bio je aktivan u potrazi za osobama u stanju objektivne nevolje, kao što su stranci, koji ne govore italijanski jezik i traže smeštaj i posao).
Kao što je Sud ukazao, delatnost mora biti "ne-povremena" i podrazumevati "korišćenje sredstava". Ovo isključuje pojedinačne, iznenadne epizode, zahtevajući umesto toga sistematsko ponašanje i korišćenje resursa za zloupotrebu. U razmatranom slučaju, Sud je potvrdio osudu T. M., koji je svoje izdržavanje ostvarivao od nelegalnih prihoda i aktivno tražio osobe u stanju nevolje (strance, koji ne govore jezik, u potrazi za smeštajem i poslom). Ovo naglašava da je ranjivost žrtava odlučujući faktor. Tipični elementi takve delatnosti mogu uključivati:
- Aktivno i sistematsko traženje ranjive radne snage.
- Obezbeđivanje prevoza ili smeštaja.
- Naplaćivanje naknada ili procenata od plata.
- Ponavljanje radnji posredovanja.
Odsustvo formalne strukture ne sprečava definisanje krivičnog dela, pod uslovom da postoji namera i kontinuitet u radnji zloupotrebe.
Refleksije i zaštita žrtava
Ova presuda je ključna za pravne stručnjake, nudeći jasan vodič u suzbijanju zloupotrebe. Razlikovanje između izolovanog posredovanja i organizovane delatnosti omogućava adekvatnije krivično sankcionisanje. Kasacioni sud ponovo potvrđuje važnost uzimanja u obzir stanja ranjivosti žrtava, posebno migranata, u skladu sa evropskim direktivama. Italijanska jurisprudencija je sve više usmerena na zaštitu najslabijih osoba.
Zaključci
Presuda br. 28199/2025 Kasacionog suda obogaćuje interpretativni okvir člana 603-bis Krivičnog zakonika u borbi protiv zloupotrebe rada. Pojašnjavajući pojam "organizovane delatnosti", Vrhovni sud pruža efikasnija sredstva za identifikaciju i gonjenje onih koji spekulišu na tuđoj nevolji. Naš Advokatski biro je posvećen podršci žrtvama takvih krivičnih dela i odbrani osnovnih prava radnika.
