Ograničenja Odbitka Ništavosti Zbog Neprenošenja Aktâ: Presuda Kasacionog Suda br. 25745 iz 2025.

U složenom i fascinantnom svetu krivičnog procesnog prava, ništavosti predstavljaju ključni aspekt, sposobni da duboko utiču na ishod suđenja. Blagovremenost sa kojom se one ističu često je odlučujuća. Na ovu temu, Kasacioni sud je intervenisao sa presudom od velikog značaja, Presuda br. 25745 od 30.04.2025. (deponovan 14.07.2025.), koju su potpisali predsednik F. G. i izvestilac T. D., odbacujući žalbu koju je podneo optuženi A. G. protiv presude Apelacionog suda u Napulju. Ova odluka pruža fundamentalna pojašnjenja o ograničenjima odbitka posebne kategorije ništavosti: one koja proizilazi iz nepotpunog prenošenja akata prvostepenog postupka Apelacionom sudu.

Pravno Pitanje: Ništavost Srednjeg Režima i Neprenošenje Akata

Srž pitanja kojim se bavi Vrhovni sud tiče se takozvanih "ništavosti srednjeg režima", uređenih članovima 178. i 180. Zakonika o krivičnom postupku. Reč je o proceduralnim manama koje, iako nisu apsolutne (i stoga se mogu isticati u svakoj fazi i stepenu postupka), takođe nisu ni relativnog režima (tj. ne mogu se otkloniti ako se ne istaknu odmah). Konkretno, predmetni slučaj se fokusira na ništavost koja nastaje kada Apelacioni sud ne primi u celosti akta prvostepenog postupka, što je suštinski uslov za garantovanje potpuno informisanog i legitimnog drugostepenog suđenja, kako je predviđeno članom 590. ZKP-a.

Neprenošenje akata može ugroziti pravo na odbranu i pravilno formiranje apelacionog suda. Međutim, kao i kod svih ništavosti, i za njih postoji vremenski rok u kojem se mogu ostvariti, pod pretnjom njihove irelevantnosti. I upravo na tom ograničenju Kasacioni sud je postavio čvrstu tačku.

Stav Vrhovnog Suda: Neprekoračivo Ograničenje

Presuda koja se komentariše, sa svojom maksimalom, kristalizuje već utvrđen princip, ali koji zaslužuje stalnu pažnju pravnih subjekata. Sud je utvrdio da:

U pogledu žalbi, ništavost srednjeg režima koja proizilazi iz nepotpunog prenošenja akata prvostepenog postupka Apelacionom sudu ne može se isticati nakon donošenja presude kojom se završava stepen u kojem se ona dogodila, te stoga nije prihvatljiva prvi put u žalbi kasacionom sudu.

To jednostavnim rečima znači da, ako se tokom apelacionog postupka dogodi ništavost zbog nepotpunosti ili neprenošenja akata prvog stepena, optuženi ili njegova odbrana imaju obavezu da istaknu ovu manu pre nego što Apelacioni sud donese svoju presudu. Ako to ne učine u tom trenutku, gube mogućnost da to pitanje prvi put postave u žalbi kasacionom sudu. Kasacioni sud, naime, ne može biti prvi sudija koji će utvrditi i odlučiti o ništavosti koja je trebalo da bude osporena u prethodnom stepenu. Ovaj princip ima za cilj da garantuje procesnu stabilnost i spreči da se lako uočljive mane.