Naredba br. 19071 iz 2024. godine: teret dokazivanja u prijavi šteta osiguranja

Presuda Kasacionog suda br. 19071, doneta 11. jula 2024. godine, nudi važan osvrt na pitanje prijave šteta u oblasti osiguranja. Odluka se fokusira na obavezu osiguranika da blagovremeno obavesti osiguravača o šteti i na posledice povezane sa nepoštovanjem te obaveze.

Normativni kontekst

Prema članu 1913. Građanskog zakonika, osiguranik je dužan da obavesti osiguravača o šteti. Međutim, nepoštovanje ove obaveze može imati različite posledice u zavisnosti od prirode povrede, koja može biti namerna ili nehatna. Naime, ako je nepoštovanje namerno, osiguranik gubi pravo na naknadu štete, kako je utvrđeno članom 1915. stav 1. U slučaju nehatnosti, osiguravač može smanjiti naknadu štete srazmerno pretrpljenoj šteti, kako je predviđeno članom 1915. stav 2.

Maksima presude

OSIGURAVAČA Obaveza - Nepoštovanje - Namerni i nehatni karakter - Posledice - Teret dokazivanja na osiguravaču - Sadržaj - Činjenice. Da bi se osiguranik smatrao da nije ispunio obavezu, propisanu članom 1913. Građanskog zakonika, da obavesti osiguravača o šteti, potrebno je utvrditi da li je nepoštovanje namerno ili nehatno, s obzirom da, dok u prvom slučaju osiguranik gubi pravo na naknadu štete, u skladu sa članom 1915. stav 1. Građanskog zakonika, u drugom slučaju osiguravač ima pravo da smanji naknadu štete na osnovu pretrpljenog gubitka, u skladu sa članom 1915. stav 2. Građanskog zakonika; u oba slučaja teret dokazivanja pada na osiguravača, koji je dužan da u prvom slučaju pokaže namernu prevaru osiguranika, a u drugom da osiguranik nije dobrovoljno ispunio obavezu i da je pretrpeo gubitak. (U konkretnom slučaju, Kasacioni sud je ukinuo presudu nižeg suda koja je odbila pravo na naknadu štete zbog zakašnjenja u prijavi štete, a da nije obrazložila imputabilnost kašnjenja nameri ili nehatu osiguranika).

Praktične implikacije presude

Ova naredba, dakle, pojašnjava važnost tereta dokazivanja na osiguravaču. Konkretno, osiguravač mora dokazati:

• Da je nepoštovanje obaveze prijave od strane osiguranika bilo namerno, odnosno da je postojala namera prevare;
• Da je nepoštovanje nehatno, tj. da je osiguranik dobrovoljno propustio da ispuni obavezu i da je to prouzrokovalo štetu osiguravaču.

Ova razlika je fundamentalna, jer od nje zavisi mogućnost osiguranika da dobije naknadu štete ili da ona bude smanjena. Sud je, u konkretnom slučaju, ukinuo presudu nižeg suda koja nije adekvatno procenila ove aspekte, naglašavajući važnost detaljne analize situacije štete.

Zaključci

Ukratko, presuda br. 19071 iz 2024. godine predstavlja važan korak napred u zaštiti prava osiguranika, skrećući pažnju na teret dokazivanja na osiguravaču. Neophodno je da osiguravajuća društva pažljivo procene uzroke eventualnih kašnjenja u prijavi šteta, kako bi prava osiguranika uvek bila poštovana i adekvatno zaštićena.