Prevara i neosnovano primanje javnih sredstava: Najnovija presuda Kasacionog suda

Nedavna presuda Kasacionog suda (Kas. kriv., Odeljenje VI, Presuda, br. 16979 od 23.04.2024.) nudi značajne podsticaje za razmišljanje o pitanjima prevara povezanih sa javnim sredstvima, posebno onih namenjenih podršci preduzećima tokom vanredne zdravstvene situacije. Odluka je utvrdila da otežavajuća okolnost prevare sa otežavajućim okolnostima nije postojala u odnosu na A.A., direktora kompanije koja je primila bespovratna sredstva, razjašnjavajući granice između krivičnih dela prevare i neosnovanog primanja javnih sredstava.

Predmetni slučaj

Nacionalni sud u Napulju je potvrdio primenu kućnog pritvora prema A.A., tereteći ga za neosnovano primanje javnih sredstava, na osnovu člana 316-ter Krivičnog zakonika. Međutim, javni tužilac je tvrdio da bi ponašanje A.A. trebalo kvalifikovati kao prevaru sa otežavajućim okolnostima u smislu člana 640-bis Krivičnog zakonika, jer su korišćene prevare da bi se Poreska uprava dovela u zabludu.

• Prva kontroverzna tačka se tiče kvalifikacije krivičnog dela: prevara ili neosnovano primanje?
• Druga tačka se tiče primenjene mere predostrožnosti, u odnosu na maksimalnu kaznu predviđenu za inkriminisano krivično delo.
• Konačno, treća tačka se tiče otežavajuće okolnosti vezane za finansijske interese Evropske unije.

Sud je pojasnio da neosnovano primanje javnih sredstava automatski ne predstavlja krivično delo prevare sa otežavajućim okolnostima, osim ako ne postoje specifični elementi dovođenja u zabludu davaoca sredstava.

Odluke Kasacionog suda

Sud je usvojio žalbu A.A., a odbacio žalbu javnog tužioca. Konkretno, Sud je naglasio da se ponašanje A.A. pravilno uklapa u okvir neosnovanog primanja javnih sredstava, jer Poreska uprava, prema važećim propisima, ne vrši preventivnu kontrolu nad samocertifikacijom podnosioca zahteva.

Nadalje, Sud je istakao da se otežavajuća okolnost koja se odnosi na finansijske interese Evropske unije ne može primeniti u konkretnom slučaju, jer primljena sredstva ne ugrožavaju imovinu Unije, već samo imovinu italijanske države.

Zaključci

Ova presuda Kasacionog suda predstavlja važno pojašnjenje u kontekstu javnih sredstava i s tim u vezi krivične odgovornosti. Razlikovanje između neosnovanog primanja i prevare sa otežavajućim okolnostima je od suštinskog značaja za razumevanje obima važećih propisa i pravnih posledica za preduzeća. Ključno je da preduzeća razumeju rizike povezane sa lažnim izjavama, ali nam presuda podseća da se primena normi mora vršiti rigorozno i bez analogne ekspanzije koja bi mogla nepravedno naštetiti pojedincu.