Presuda br. 16017 iz 2023. godine: Poodmakla životna dob žrtve i umanjena sposobnost odbrane

Presuda br. 16017 od 14. marta 2023. godine predstavlja značajnu odluku Suda u oblasti krivičnih dela protiv imovine, posebno u pogledu otežavajuće okolnosti umanjene sposobnosti otpora žrtve. Ovaj slučaj, koji se tiče sedamdesettrogodišnje žene žrtve pokušaja prevare, nudi značajne uvide u pitanje ranjivosti starijih osoba i potrebu za procenom od slučaja do slučaja.

Pravni kontekst

Prema članu 61, stav 5, italijanskog krivičnog zakonika, poodmakla životna dob žrtve može predstavljati otežavajuću okolnost u slučaju krivičnog dela. Međutim, Sud je utvrdio da se umanjena sposobnost odbrane ne može automatski pretpostaviti na osnovu isključivo starosti. Ova odluka je u skladu sa potrebom da se razmotre specifične okolnosti svakog slučaja, umesto primene opšteg pravila.

Zaključak presude

Poodmakla životna dob žrtve - Apsolutna pretpostavka umanjene sposobnosti otpora žrtve - Isključenje - Činjenice. Za potrebe utvrđivanja otežavajuće okolnosti iz čl. 61, br. 5, Krivičnog zakonika, poodmakla životna dob oštećenog lica ne predstavlja apsolutnu pretpostavku umanjene odbrane zbog smanjene sposobnosti otpora, već je potrebno proceniti postojanje situacija koje ukazuju na posebnu ranjivost žrtve od koje počinilac svesno ostvaruje korist. (Činjenice koje se odnose na pokušaj prevare na štetu sedamdesettrogodišnje žene, u kojem je Sud smatrao ispravnom odluku kojom je, s obzirom na budnu reakciju oštećenog lica i spremnost da prikupi elemente korisne za identifikaciju počinioca, isključeno postojanje otežavajuće okolnosti).

Implikacije presude

Ova presuda ima nekoliko praktičnih implikacija. Pre svega, naglašava potrebu da pravosudni organi pažljivo procene situaciju svake žrtve. Ne može se pretpostaviti da je starija osoba automatski ranjiva; ključno je uzeti u obzir reakciju i sposobnost odbrane žrtve. Ovaj pristup se takođe odražava u sudskoj praksi, gde se upućuje na slične slučajeve u kojima je procena ranjivosti dovela do različitih odluka.

• Individualna procena ranjivosti.
• Isključenje apsolutnih pretpostavki u pravnim kontekstima.
• Važnost budnosti i reaktivnosti žrtve.

Zaključak

Presuda br. 16017 iz 2023. godine značajan je korak ka većoj pravdi za žrtve krivičnih dela, posebno za starije osobe. Ona nas uči da svaki slučaj treba pažljivo ispitati i da pretpostavke ne smeju zameniti detaljnu analizu okolnosti. Sud je poslao jasnu poruku: ranjivost nije pitanje starosti, već specifičnih situacija, i svaka žrtva zaslužuje da bude razmatrana u svom jedinstvenom kontekstu.