Komentar presude br. 20269/2024: Kleveta i nematerijalna šteta

Nedavna presuda br. 20269 od 22. jula 2024. godine, koju je doneo Vrhovni kasacioni sud, bavila se ključnim pitanjem u oblasti građanske odgovornosti, posebno u vezi sa klevetom i naknadom nematerijalne štete. Predmet spora bilo je pripisivanje nečasnih postupaka preminulom članu porodice, osetljiva tema koja postavlja pravna i moralna pitanja.

Razmatrani slučaj

Tužilac, V., podneo je zahtev za naknadu štete nastale širenjem klevetničkih informacija o njegovom bratu, koji je preminuo šest godina ranije. Apelacioni sud u Veneciji odbio je zahtev za naknadu štete, smatrajući dokaz o pretrpljenoj šteti nedovoljnim. Međutim, Kasacioni sud je poništio ovu odluku i vratio je na ponovno suđenje, ističući važnost razmatranja pretpostavke nematerijalne štete u slučaju klevete preminulih članova porodice.

(NEMATERIJALNA ŠTETA) Generalno. U pogledu građanske odgovornosti za klevetu, moralna i reputaciona šteta, koja proizilazi iz pripisivanja nečasnih i nedokazanih postupaka preminulim članovima "naknadne" (supružnik i deca) i "prvobitne" (roditelji i braća) porodice, nije in re ipsa, već se pretpostavlja iuris tantum, prema uobičajenoj proceni, odnosno u nedostatku suprotnih elemenata koji, kao činjenice koje menjaju ili čak sprečavaju pravo na naknadu štete, spadaju u domen tereta dokazivanja od strane počinioca prekršaja. (U konkretnom slučaju, u kojem je tužilac podneo zahtev za naknadu štete nastale širenjem, tokom radio emisije, klevetničkih informacija u vezi sa njegovim bratom, koji je preminuo šest godina ranije, Vrhovni kasacioni sud je poništio presudu apelacionog suda, koji je odbio zahtev, pogrešno smatrajući da nije bilo dokaza o posledičnoj šteti, u smislu odnosa između navodno oklevetane osobe i tužioca, bez navođenja i dokazivanja, dakle, okolnosti koje bi kvalifikovale navedeni odnos između rođaka, kako bi se mogla pretpostaviti stvarna šteta, čak ni sa stanovišta nematerijalne štete od patnje, uzimajući u obzir činjenicu da su braća imala skoro dvadeset godina razlike i živela u različitim geografskim područjima, što navodi na pretpostavku autonomije njihovih životnih sfera).

Pretpostavka nematerijalne štete

Sud je pojasnio da nematerijalna šteta nastala klevetom nije automatski zagarantovana, već mora biti dokazana. Međutim, u odsustvu suprotnih elemenata, postoji pretpostavka iuris tantum o moralnoj i reputacionoj patnji. To znači da, u slučaju da je član porodice žrtva klevete, rođaci imaju pravo da traže naknadu za pretrpljenu štetu, osim ako se ne dokaže suprotno.

• Moralna šteta se pretpostavlja, ali nije automatska.
• Osoba koja kleveta mora dokazati nepostojanje štete.
• Odnos između preminulog i rođaka mora biti jasno definisan.

Zaključak

Ova presuda predstavlja važan korak u priznavanju prava osoba koje trpe nematerijalnu štetu zbog klevete preminulih članova porodice. Naglašava potrebu za pažljivom procenom porodičnih odnosa i pretrpljene štete, promovišući veću pravnu zaštitu u osetljivim kontekstima kao što je smrt bliske osobe. U pravnom pejzažu koji se neprestano razvija, ključno je da porodice znaju da imaju pravo na zaštitu čak i nakon gubitka voljene osobe.