Naredba br. 10074 iz 2024. godine: Pasivna legitimacija u odgovornosti javne uprave
Presuda Kasacionog suda br. 10074 od 15. aprila 2024. godine postavlja važna razmatranja u vezi sa pasivnom legitimacijom u kontekstu odgovornosti javne uprave. Ovaj konkretni slučaj, koji se odnosi na naknadu štete zbog neblagovremenog ili zakašnjelog sprovođenja evropskih direktiva, ističe temeljna načela koja upravljaju zastupanjem države i njenom odgovornošću u pravnom domenu.
Kontekst presude
U predmetnom slučaju, A. (D'ALESSIO ANTONIO) je tužio javnu upravu radi naknade štete povezane sa zakašnjelim sprovođenjem specifičnih evropskih direktiva koje se odnose na naknade specijalizanata medicine. Sud je utvrdio da pasivna legitimacija za ovakve zahteve, isključivo, pripada Kabinetu predsednika Saveta ministara.
Generalno. U postupku u kojem se ostvaruje pravo na naknadu štete zbog neblagovremenog ili zakašnjelog prenošenja evropskih direktiva (u ovom slučaju, direktive br. 75/362/EEZ, 75/363/EEZ, 82/76/EEZ, koordinirane sa Direktivom 93/16/EEZ u vezi sa naknadama specijalizanata medicine), pasivna legitimacija, isključivo, pripada Kabinetu predsednika Saveta ministara; međutim, ako je pogrešno tužen drugi organ države, u nedostatku blagovremenog i urednog prigovora od strane Državnog pravobranilaštva, u skladu sa čl. 4. Zakona br. 260 iz 1958. godine, nedostatak pasivne legitimacije ne može se uzeti u obzir po službenoj dužnosti, a zastupanje države se kristalizuje u pogrešno tuženom organu. (U primeni principa, Sud je ukinuo osporenu presudu koja je, u postupku povraćaja, po službenoj dužnosti utvrdila nedostatak pasivne legitimacije kod Ministarstava obrazovanja, ekonomije i finansija i zdravlja, i naložila Kabinetu predsednika Saveta ministara da plati ono što je dugovao lekarima čiji su zahtevi ocenjeni kao osnovani).
Implikacije odluke
Ova naredba pojašnjava da, u slučaju pogrešnog pozivanja organa države, nedostatak pasivne legitimacije ne može biti istaknut po službenoj dužnosti ako nije bilo blagovremenog prigovora od strane Državnog pravobranilaštva. To znači da zastupanje države ostaje utvrđeno u tuženom organu, čak i ako to nije ispravan organ. Posledice ove odluke su značajne za subjekte koji nameravaju da ostvare svoje pravo na naknadu štete u sličnim kontekstima.
- Jasnoća u vezi sa zastupanjem države
- Potreba za pravilnom identifikacijom nadležnih organa
- Jačanje odgovornosti Kabineta predsednika Saveta ministara
Zaključci
Zaključno, naredba br. 10074 iz 2024. godine predstavlja značajan korak napred u definisanju pasivne legitimacije javne uprave u oblasti naknade štete. Ova presuda ne samo da pojašnjava odgovornost Kabineta predsednika Saveta ministara, već takođe naglašava važnost pravilnog pozivanja organa države u pravnom postupku. Ključno je da profesionalci u pravnom sektoru i građani budu svesni ovih dinamika kako bi osigurali zaštitu svojih prava.
