Kaznena odšteta i javni poredak: Kasacioni sud potvrđuje pravnu snagu stranih presuda presudom br. 31244 iz 2025. godine
U kontekstu globalnog tržišta koje je sve više međusobno povezano, cirkulacija sudskih odluka između različitih država predstavlja svakodnevnu potrebu. Jedna od tema o kojoj se najviše raspravlja poslednjih godina tiče se kompatibilnosti takozvane "kaznene odštete" (ili punitive damages) sa osnovnim principima italijanskog pravnog poretka. Tradicionalno, građanska odgovornost u Italiji imala je gotovo isključivo reparatornu ili kompenzatornu funkciju. Međutim, sudska praksa je progresivno otvorila put ka polifunkcionalnom viđenju građanske odgovornosti, što je nedavno potvrdio i Kasacioni sud važnom presudom br. 31244 od 30. novembra 2025. godine, u predmetu F. P. protiv I.
Konkretan slučaj i odluka Vrhovnog suda
Slučaj potiče iz presude donete u državi Kaliforniji, kojom je jedna strana bila osuđena na plaćanje takozvane "trostruke odštete" (treble damages), odnosno iznosa koji je jednak trostrukom iznosu gubitka koji je poverilac stvarno pretrpeo. Apelacioni sud u Rimu proglasio je pravnu snagu te presude u Italiji, smatrajući da ona nije u suprotnosti sa javnim poretkom. Protiv ove odluke podneta je žalba Kasacionom sudu. Sudije Kasacionog suda su, presudom br. 31244/2025, odbile žalbu, potvrđujući priznanje strane presude i učvršćujući pravni stav koji Italiju usklađuje sa dinamikom međunarodne trgovine.
Uslovi za priznavanje kaznene odštete
Kasacioni sud pojašnjava da kaznena odšteta sama po sebi nije nespojiva sa italijanskim javnim poretkom, pod uslovom da se poštuju precizne procesne i materijalne garancije. Konkretno, priznavanje je uslovljeno proverom tri osnovna zahteva:
- Delotvorna kontradiktornost: postupak u inostranstvu mora se odvijati uz puno poštovanje prava na odbranu i kontradiktornosti između stranaka;
- Tipičnost i predvidljivost: osuda se mora zasnivati na jasnim stranim propisima koji tipiziraju protivpravno ponašanje i čine sankciju predvidljivom;
- Kvantitativna ograničenja: moraju postojati gornje granice ili precizni matematički kriterijumi (poput trostrukog iznosa štete u slučaju treble damages) koji isključuju arbitrarnost u kvantifikaciji.
Priznavanje strane presude u italijanskom pravnom poretku nije u suprotnosti sa javnim poretkom pod uslovom da je doneta na osnovu propisa koji garantuju pravilno uspostavljanje delotvorne kontradiktornosti između stranaka, u skladu sa odredbama zakona mesta gde se postupak odvijao, tipičnosti slučajeva osude, predvidljivosti iste i njenih kvantitativnih ograničenja, tako da priznavanje strane presude koja sadrži kaznenu odštetu nije nespojivo, s obzirom na to da građanska odgovornost može, pored kompenzatorno-restorativne funkcije, imati i funkciju odvraćanja i suzbijanja.
Ovaj pravni stav naglašava kako građanska odgovornost u našem pravnom poretku više nema samo cilj da "obešteti" žrtvu, već može legitimno težiti ciljevima odvraćanja i prevencije teških protivpravnih ponašanja, pod uslovom da postoji zakonska rezerva i zaštita kontradiktornosti.
Zaključci: korak napred ka globalnoj pravnoj integraciji
Presuda Kasacionog suda br. 31244 iz 2025. godine predstavlja fundamentalni element za pravnu sigurnost u transnacionalnim odnosima. Stavljajući akcenat na predvidljivost sankcije i garanciju pravičnog suđenja, sudije nude siguran instrument za delotvornost stranih odluka, štiteći istovremeno dužnike od arbitrarnih ili nesrazmernih osuda.
