Priznanje u stečajnu masu: Kasacioni sud i neprihvatljivost žalbe bez navođenja iznosa (Rešenje br. 17544/2025)

U složenom i osetljivom scenariju stečajnih postupaka, svaki procesni korak ima ključni značaj, posebno za poverioce koji pokušavaju da povrate ono što im pripada. Kasacioni sud je, Rešenjem br. 17544 od 30. juna 2025. godine, pružio fundamentalno pojašnjenje, ponavljajući stroge formalne zahteve za priznavanje u stečajnu masu. Odluka koja naglašava važnost preciznosti i potpunosti od prvog akta, pod pretnjom neprihvatljivosti zahteva.

Presuda, u kojoj je predsednik bio dr F. T., a izvestilac dr C. C., izjasnila se o žalbi koju je podneo G. protiv F., potvrđujući odluku Suda u Leću od 26. maja 2023. godine. Srž problema ticala se naizgled banalnog, ali sa izuzetno ozbiljnim posledicama: ne navođenja iznosa potraživanja u zahtevu za priznavanje u stečajnu masu.

Maksima Kasacionog suda: jasnost bez kompromisa

Sud je ponovio ključni princip koji svaki poverilac i profesionalac mora imati na umu. Maksima, koja sažima mišljenje sudija, glasi:

U pogledu priznavanja u stečajnu masu, nenavođenje iznosa potraživanja utvrđuje, u smislu čl. 93, st. 4, Zakona o stečaju, neprihvatljivost zahteva, s obzirom na to da se isključuje mogućnost ispravke ili dopune, imajući u vidu neprimenljivost čl. 164. Zakonika o parničnom postupku, predviđenog samo u slučaju ništavosti, i čl. 95. Zakona o stečaju, koji omogućava podnošenje pisanih primedbi i dopunskih dokumenata, ali ne i izmenu zahteva.

Ovaj izvod je zapanjujuće jasan i, istovremeno, ozbiljno upozorenje. To znači da ako poverilac podnese zahtev za priznavanje u stečajnu masu bez preciziranja tačnog iznosa potraživanja koje namerava da prijavi, taj zahtev neće biti jednostavno nepravilan ili ispravljiv, već direktno neprihvatljiv. Neprihvatljivost je radikalna prepreka, koja sprečava sudiju da razmatra suštinu potraživanja, efektivno poništavajući svaki napor.

Pravni razlozi iza strogosti: čl. 93. i 95. Zakona o stečaju

Kasacioni sud svoju odluku zasniva na rigoroznom tumačenju Zakona o stečaju (Kraljevski dekret br. 267/1942). Konkretno, dva ključna člana dolaze u obzir:

• Član 93, stav 4, Zakona o stečaju: Ova norma taksativno navodi suštinske elemente koji moraju biti sadržani u zahtevu za priznavanje u stečajnu masu. Među njima se ističe navođenje "iznosa koji se namerava prijaviti". Njegovo izostavljanje nije samo formalni nedostatak, već odsustvo konstitutivnog elementa samog zahteva.
• Neprimenljivost čl. 164. Zakonika o parničnom postupku: Zakonik o parničnom postupku, u čl. 164, predviđa mogućnost ispravke ili dopune procesnih akata pogođenih ništavošću. Međutim, Kasacioni sud pojašnjava da se ova odredba ne može primeniti u kontekstu priznavanja u stečajnu masu. To je zato što je čl. 164. Zakonika o parničnom postupku namenjen slučajevima ništavosti, dok se predmetna situacija odnosi na neprihvatljivost, mnogo drugačije i strože stanje. Stečajni postupci, zbog svoje posebne prirode i potrebe za brzinom i sigurnošću, predviđaju režim formalne strogosti koji u određenim slučajevima odstupa od opštih principa građanskog postupka.
• Ograničenja čl. 95. Zakona o stečaju: Član 95. Zakona o stečaju omogućava poveriocima da podnose pisane primedbe i dopunske dokumente. Međutim, ovaj alat ima ograničen domet: služi za potkrepljivanje ili pojašnjavanje već valjano podnetog zahteva, a ne za izmenu ili dopunu nedostajućih suštinskih elemenata. Drugim rečima, to nije spas za ispravljanje zahteva koji je od samog početka bio suštinski nepotpun. Omogućava dodavanje dokaza ili objašnjenja, ali ne "stvaranje" iznosa potraživanja koji je trebalo da bude naveden od samog početka.

Praktične implikacije za poverioce

Ovo rešenje je fundamentalno upozorenje za sve poverioce i njihove pravne zastupnike. Faza priznavanja u stečajnu masu ne dopušta kompromise. Zahtev mora biti besprekoran od trenutka podnošenja, sadržeći sve elemente propisane zakonom. Greška ili izostavljanje iznosa potraživanja nije ispravljiv nedostatak, već nepremostiva prepreka koja će sprečiti priznavanje potraživanja.

Ovo nameće pedantnu pažnju pri sastavljanju zahteva, sa izuzetnom pažnjom proveravajući da li su ispunjeni svi formalni i suštinski zahtevi. U kontekstu gde se brzina često zahteva, strogost formi stavlja se u zaštitu ravnopravnosti poverilaca i efikasnosti postupka, izbegavajući odlaganja usled stalnih dopuna ili ispravki.

Zaključci

Rešenje br. 17544/2025 Kasacionog suda se uklapa u pravnu liniju koja daje prednost pravnoj sigurnosti i pravilnosti stečajnih postupaka. Odluka potvrđuje da u stečajnim stvarima preciznost nije opcija, već neizbežna potreba. Za poverioce, to znači da je pomoć iskusnih profesionalaca više nego ikada ključna za navigaciju složenosti Zakona o stečaju, osiguravajući da svaki zahtev za priznavanje u stečajnu masu bude potpun i ispravan u svim detaljima, kako bi se izbegle neprijatne i konačne neprihvatljivosti.