Krivične žalbe: Prisustvo posebnog punomoćnika i rokovi za žalbu – Analiza presude 20976/2025

U složenom pravnom sistemu krivičnog postupka, upravljanje rokovima za žalbe predstavlja aspekt od suštinskog značaja. Greška ili pogrešno tumačenje mogu imati nepovratne posledice po odbranu optuženog. Vrhovni kasacioni sud je, nedavnom presudom br. 20976 od 14.05.2025. (dep. 05.06.2025.), pružio ključno pojašnjenje u vezi sa primenom člana 585, stav 1-bis, ZKP, koji predviđa produženje rokova za žalbu braniocu optuženog osuđenog u odsustvu. Ova presuda, kojom je predsedavao dr D. S. E., a kao izvestilac dr P. V., zaslužuje pažljivu analizu radi razumevanja njenih praktičnih implikacija.

Kontekst presude i pitanje odsustva

Predmetni proces se odnosio na žalbu protiv presude donete od strane Apelacionog suda u Ređo Kalabriji. Optuženi, R. L., bio je označen kao odsutan u presudi. Međutim, tokom ročišta, prisutan je bio poseban punomoćnik koga je sam optuženi imenovao za podnošenje zahteva za poseban postupak. Ključno pitanje koje je Vrhovni sud bio pozvan da reši odnosilo se upravo na primenljivost produženja rokova za žalbu u sličnom slučaju. Član 585, stav 1-bis, Zakonika o krivičnom postupku, uveden Reformom Kartabija (Zakon br. 150/2022), utvrđuje da se rokovi za podnošenje žalbe produžavaju za petnaest dana za branioca optuženog osuđenog u odsustvu. Svrha ove norme je da se obezbedi veća zaštita prava na odbranu u situacijama kada optuženi nije imao direktno saznanje o postupku ili presudi.

U pogledu žalbi, odredba člana 585, stav 1-bis, ZKP, koja produžava rokove za žalbu branioca optuženog osuđenog u odsustvu za petnaest dana, ne primenjuje se u slučaju žalbe protiv presude donete uz prisustvo, na ročištu, posebnog punomoćnika optuženog imenovanog za podnošenje zahteva za poseban postupak, bez obzira na stvarno podnošenje zahteva za taj postupak, budući da se optuženi smatra prisutnim u postupku u skladu sa članom 420, stav 2-ter, ZKP, i nije relevantno što ga je presuda označila kao odsutnog.

Zaključak Kasacionog suda je kategoričan i pojašnjava fundamentalnu tačku: produženje rokova iz člana 585, stav 1-bis, ZKP, ne primenjuje se ako je optuženi, iako fizički nije prisutan, imenovao posebnog punomoćnika koji je bio prisutan na ročištu. Sud naglašava da takav