Kada GIP prekorači ovlašćenja: abnormalnost odluke o obaveznom optuženju (Kasacioni sud, krivični odeljenje, br. 25821/2025)

Italijanski krivični sistem se zasniva na delikatnoj ravnoteži između javnog tužioca (JT) i sudije za prethodni postupak (GIP). Nedavna presuda Kasacionog suda br. 25821 od 4. juna 2025. godine, deponovana 14. jula 2025. godine, osvetlila je granice ovlašćenja GIP-a u naređivanju optuženja, poništavajući odluku GIP-a Suda u Palmi. Ova odluka je fundamentalna za razumevanje pravilne primene procesnih normi i zaštite prava građana.

Delikatna ravnoteža između JT i GIP-a u krivičnom postupku

U našem pravnom sistemu, JT sprovodi prethodne istrage i može tražiti arhiviranje predmeta ili upućivanje na suđenje. GIP, kao garant zakonitosti, ocenjuje ove zahteve. Ako JT traži arhiviranje, a GIP se ne slaže, član 415. Zakonika o krivičnom postupku mu omogućava da naloži nove istrage ili, ako je neophodno, formulisanje optužnice. Međutim, njegova funkcija je kontrolna i garancijska, a ne zamena JT-a u sprovođenju krivičnog gonjenja, što ostaje isključiva nadležnost potonjeg.

Presuda 25821/2025: Kada GIP prekorači svoja ovlašćenja

Slučaj koji je razmatrao Kasacioni sud ticao se postupka protiv nepoznatih lica, za koji je javni tužilac tražio arhiviranje. GIP Suda u Palmi je, međutim, prekoračujući zahtev JT-a, naložio formulisanje optužnice protiv određenih lica, naime P. M. T. protiv G. C., iako JT G. S. nije podneo nikakav zahtev u vezi sa njima. Vrhovni sud, na čelu sa R. C. i sa izvestiocem L. C., kritikovao je takvu odluku sledećom maksimom:

Abnormalna je, jer je van procesnog sistema, odluka kojom sudija za prethodni postupak, odbijajući zahtev za arhiviranje postupka protiv nepoznatih lica, nalaže formulisanje optužnice protiv lica u odnosu na koja javni tužilac nije podneo nikakav zahtev.

Ova maksima je od ključnog značaja. Sud je utvrdio da je takva odluka GIP-a "abnormalna". Ali šta tačno znači "abnormalna" u ovom kontekstu? To znači da je odluka toliko ozbiljno manjkava i van pravila procesnog sistema da se smatra pravno nepostojećom ili u svakom slučaju radikalno nevažećom. Abnormalnost nije prosta ništavost, već tako duboko odstupanje od zakonskog modela da ugrožava samu funkciju akta. U ovom slučaju, GIP je iskoristio ovlašćenje koje mu ne pripada, preuzimajući inicijativnu ulogu u krivičnom gonjenju koja je rezervisana za javnog tužioca. Ovo krši princip zakonitosti i razdvajanje funkcija između optužbe (JT) i suđenja (GIP), stubove našeg krivičnog postupka (čl. 112. Ustava), i u suprotnosti je sa čl. 415. i 568. ZKP-a.

Razlozi abnormalnosti i ustavne garancije

Odluka Kasacionog suda zasniva se na čvrstim principima, pozivajući se i na saglasne presedane (kao što je presuda br. 39283 iz 2010. godine) i na normativne reference Zakonika o krivičnom postupku. Pravni poredak predviđa da GIP, ako ne prihvati zahtev za arhiviranje, može naložiti JT-u da formuliše optužnicu, ali uvek i samo protiv lica koja su bila predmet istrage ili koja je JT ionako naveo. GIP ne može, po sopstvenoj inicijativi, identifikovati nove optužene ili naložiti JT-u da postupi protiv lica za koja nije bilo nikakvog zahteva u tom smislu. Implikacije ove presude su brojne:

• Zaštita JT-a: Ponovo potvrđuje isključivu ulogu javnog tužioca u sprovođenju krivičnog gonjenja i izboru lica koja će biti optužena.
• Granice GIP-a: Ponavlja da je GIP sudija kontrole i garancije, a ne zamena JT-a.
• Garancije za okrivljenog: Štiti građane od "prisilnih" ili proizvoljnih optužbi, koje nisu prethodile odgovarajućim istražnim radnjama i zahtevu JT-a.
• Konzistentnost sistema: Održava konzistentnost i logiku procesnog sistema, izbegavajući mešanje između ovlašćenja.

Zaključci: Svetionik za pravilnu primenu prava

Presuda br. 25821 iz 2025. godine Kasacionog suda predstavlja važan podsetnik za sve pravne stručnjake. Ona naglašava važnost poštovanja procedura i uloga unutar krivičnog postupka, ponavljajući da je krivično gonjenje isključiva nadležnost javnog tužioca i da GIP, iako ima ključnu ulogu garancije, ne može ići do te mere da nalaže optuženje protiv lica koja nisu obuhvaćena zahtevom JT-a. Ova odluka jača poverenje u pravosudni sistem, garantujući da svaki građanin bude podvrgnut suđenju samo uz puno poštovanje normi i ustavnih principa koji štite ličnu slobodu i pravično suđenje. Za bilo kakve nedoumice ili potrebu za pravnom pomoći u krivičnoj materiji, ključno je obratiti se stručnim profesionalcima koji vas mogu voditi kroz složenost sistema.