Analiza presude br. 37519 iz 2024. godine: Poseban režim izdržavanja kazne i pravo na informisanje
Nedavna presuda br. 37519 od 1. jula 2024. godine, objavljena 11. oktobra 2024. godine, koju je doneo Kasacioni sud, izazvala je značajno interesovanje zbog pravnih implikacija u vezi sa posebnim režimom izdržavanja kazne predviđenim članom 41-bis zatvorskog sistema. Ovaj članak ima za cilj da ispita ključne tačke presude i njen uticaj na italijanski pravni sistem.
Normativni kontekst posebnog režima 41-bis
Poseban režim izdržavanja kazne, uveden zakonom od 26. jula 1975. godine, br. 354, osmišljen je za upravljanje zatvorenicima koji se smatraju visokorizičnim za društvo. Presuda o kojoj je reč bavi se pitanjem obaveštavanja o pokretanju postupka za podvrgavanje ovom režimu. Prema odluci Suda, ne postoji obaveza obaveštavanja zatvorenika o početku ovog postupka, budući da on ima poseban karakter i cilj prevencije krivičnih dela.
Poseban režim izdržavanja kazne prema čl. 41-bis krivičnog zakonika - Postupak - Obaveštavanje zainteresovanog lica o pokretanju - Isključenje - Razlozi - Pravo na izdavanje kopija akata nakon donošenja ministarskog dekreta - Postojanje. Upravni postupak podvrgavanja posebnom zatvorskom režimu iz čl. 41-bis Zakona od 26. jula 1975. godine, br. 354, ima poseban karakter, budući da je usmeren na prevenciju krivičnih dela i kontrolu visokorizičnih subjekata za društvo, te stoga ne postoji obaveza obaveštavanja zainteresovanog lica o njegovom pokretanju u skladu sa čl. 7 Zakona od 7. avgusta 1990. godine, br. 241, pri čemu je nakon donošenja ministarskog dekreta moguće samo ostvarivanje prava zatvorenika da od Ministarstva pravde dobije kopije prethodnih akata koji nisu obuhvaćeni tajnom istrage, kako bi mogao u potpunosti da ostvari pravo na žalbu putem sudskog prigovora.
Implikacije presude
Presuda potvrđuje da se pravo zatvorenika na informisanje ostvaruje tek nakon donošenja ministarskog dekreta, čime se ograničava mogućnost osporavanja pokretanja postupka. Ova interpretacija postavlja pitanja o ravnoteži između javne bezbednosti i prava zatvorenika. Ključno je uzeti u obzir da, iako zakon predviđa mere bezbednosti, osnovna prava zatvorenih lica ne mogu biti u potpunosti ukinuta.
- Poseban zatvorski režim opravdan je potrebom za prevencijom krivičnih dela;
- Nije obavezno obaveštavati zatvorenika o pokretanju postupka;
- Nakon ministarskog dekreta, zatvorenik ima pravo na dobijanje kopija akata koji nisu tajni.
Zaključak
Zaključno, presuda br. 37519 iz 2024. godine predstavlja važno pojašnjenje u vezi sa posebnim režimom izdržavanja kazne. Ona naglašava poseban karakter postupka i ograničenja u pravima zatvorenika na informisanje, ističući potrebu za ravnotežom između bezbednosti i ljudskih prava. Sudska praksa nastavlja da se razvija u ovoj oblasti, i biće ključno pratiti kako će ovakve odluke uticati na zatvorske politike i prava zatvorenika u budućnosti.
