Analiza Naredbe br. 9870 iz 2024. godine: Žalba i nadležnost sudije za prekršaje

Nedavna Naredba br. 9870 od 11. aprila 2024. godine, koju je doneo Kasacioni sud, pruža važne podsticaje za razmišljanje u vezi sa nadležnošću sudije za prekršaje i načinima osporavanja njegovih presuda. Konkretno, odluka pojašnjava ograničenja žalbe i mogućnosti žalbe, naglašavajući značaj zakonske odredbe sadržane u članu 339, stav 3, Zakonika o građanskom postupku.

Pravni kontekst

U konkretnom slučaju koji je razmatran u naredbi, Sud je proglasio nedopuštenom žalbu koju je podneo R. (C.) protiv presude sudije za prekršaje u Monci. Ovaj slučaj se uklapa u ustaljenu sudsku praksu koja naglašava isključivi karakter žalbe iz ograničenih razloga. Naime, član 339, stav 3, ZGP propisuje da se žalba protiv presuda sudije za prekršaje može podneti samo iz posebno navedenih razloga, isključujući tako mogućnost kasacione žalbe po osnovu iz člana 360, stav 1, tačka 5.

Presude sudije za prekršaje - Po pravičnosti - Žalba iz ograničenih razloga iz člana 339, stav 3, ZGP - Isključivi karakter - Kasaciona žalba - Konkurs po osnovu iz tačke 5. člana 360. ZGP - Isključenje - Osnov. Žalba iz ograničenih razloga, predviđena članom 339, stav 3, ZGP, predstavlja jedino dozvoljeno sredstvo osporavanja (pored revizije iz redovnih razloga) protiv presuda koje je doneo sudija za prekršaje u okviru svoje neophodne pravične nadležnosti, jer se ne može predvideti nikakvo drugo redovno osporavanje iz isključenih razloga, a posebno kasaciona žalba iz razloga iz člana 360, stav 1, tačka 5, ZGP, jer te presude izbegavaju primenu člana 111, stav 7, Ustava, koji se odnosi na odluke sa suštinskim odlučujućim karakterom, za koje nije predviđeno nikakvo sredstvo osporavanja, a ne na slučajeve u kojima je predviđeno sredstvo osporavanja, iako ograničeno na određene razloge, a naknadna odluka može potom biti predmet kasacione žalbe.

Implikacije presude

Ova odluka predstavlja još jedan korak u definisanju načina osporavanja presuda sudije za prekršaje. Glavne implikacije presude mogu se sažeti u sledeće tačke:

• Sudija za prekršaje ima ograničenu i specifičnu nadležnost, a njegove presude se mogu osporavati samo iz posebnih razloga.
• Kasaciona žalba nije dozvoljena iz razloga isključenih žalbom iz ograničenih razloga, čime se jača princip procesne ekonomije.
• Razlika između pravične i redovne nadležnosti je fundamentalna za razumevanje načina osporavanja i njihovog obima.

Ova naredba se uklapa u regulatorni okvir koji nastoji da garantuje brzinu i efikasnost postupka, izbegavajući prekomerna osporavanja koja bi mogla opteretiti pravosudni sistem.

Zaključak

Naredba br. 9870 iz 2024. godine pruža važno pojašnjenje u vezi sa žalbom i ograničenjima osporavanja presuda sudije za prekršaje. Kasacioni sud ovom odlukom ponovo ističe značaj važeće regulative i potrebu poštovanja utvrđenih procedura, doprinoseći tako većoj pravnoj sigurnosti i efikasnijoj pravdi.