Naknada štete za teške telesne povrede putem doživotne rente: garancije iz Rešenja br. 30080 iz 2025. godine

Zaštita lica koja su pretrpela tešku telesnu povredu predstavlja jedan od stubova našeg građanskog pravnog poretka. Kada štetni događaj trajno ugrozi zdravlje i autonomiju pojedinca, naknada štete mora težiti tome da, koliko je to moguće, uspostavi situaciju koja je prethodila šteti. Među načinima likvidacije štete, član 2057. Građanskog zakonika predviđa mogućnost uspostavljanja doživotne rente. Međutim, određivanje ove rente pokreće složena pitanja o očuvanju njene vrednosti tokom vremena. Kasacioni sud je, važnim Rešenjem br. 30080 od 14.11.2025. godine, intervenisao kako bi razjasnio ovaj osetljivi aspekt, usvajajući žalbu M. D. C. protiv G. i redefinišući granice garancija koje se duguju oštećenom licu.

Priroda doživotne rente i rizik od inflacije

Likvidacija štete u obliku doživotne rente odgovara potrebi da se oštećenom licu garantuje stalan priliv sredstava za podmirenje svakodnevnih potreba i troškova nege koji će ga pratiti tokom celog života. Ovaj način naknade štete se jasno razlikuje od isplate u jednokratnom iznosu, jer projektuje obavezu naknade štete u budućnost. Upravo zbog ove vremenske projekcije, doživotna renta se odlikuje svojom suštinskom aleatornom prirodom i trajanjem. Glavni rizik povezan sa ovim instrumentom je inflacija: fiksni iznos utvrđen danas mogao bi se pokazati potpuno nedovoljnim za deset ili dvadeset godina, čime bi se obesnažio osnovni princip potpune naknade štete.

Odluka Kasacionog suda i odgovarajuće mere opreza

Vrhovni sud se pozabavio ovim pitanjem kritikujući odluku Apelacionog suda u Milanu, koji se ograničio na to da obaveže odgovorno lice na plaćanje fiksnog godišnjeg iznosa, bez predviđanja bilo kakvog sistema monetarnog usklađivanja. Sudije su, naprotiv, istakle da član 2057. Građanskog zakonika nalaže sudiji usvajanje "odgovarajućih mera opreza" kako bi se zaštitila stvarna kupovna moć rente.

U pogledu teške telesne povrede, likvidacija u obliku doživotne rente prema čl. 2057. Građanskog zakonika ima aleatornu prirodu i karakter trajanja, te stoga, primenom "mera opreza" propisanih normom, sudija mora unapred (ex ante) predvideti mehanizme usklađivanja rente sa kupovnom moći novca, jer u odsustvu takvih mehanizama naknada ne bi bila potpuna; kao "odgovarajuće mere opreza" mogu se smatrati godišnja revalorizacija rente prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena za zemlje članice Evropske unije (IPCA) ili na osnovu indeksa potrošačkih cena za domaćinstva radnika i službenika koji izrađuje Istat (FOI) ili, alternativno, nametanje drugih instrumenata zaštite korisnika, kao što je kupovina državnih obveznica u korist ovlašćenog lica ili zaključenje polise životnog osiguranja sa jednokratnom premijom u njegovu korist prema čl. 1882. Građanskog zakonika.

Ovaj pravni stav naglašava da se naknada štete ne može smatrati efektivnom ako nije zaštićena od monetarne erozije. Sudija ne može delegirati rešavanje ovog problema budućnosti, već mora utvrditi unapred (ex ante), odnosno u trenutku donošenja presude, koje instrumente treba usvojiti kako bi se garantovalo da renta zadrži nepromenjenu kupovnu moć.

Instrumenti zaštite koje je identifikovao Sud

Kasacioni sud se ne ograničava na iznošenje teorijskog principa, već pruža konkretan i praktičan spisak mera koje mogu dopuniti "odgovarajuće mere opreza" predviđene građanskim zakonikom. Među njima nalazimo:

• Godišnju revalorizaciju zasnovanu na IPCA indeksu (Harmonizovani indeks potrošačkih cena za zemlje Evropske unije), koji garantuje usklađenost sa evropskim standardima.
• Revalorizaciju zasnovanu na FOI indeksu Istata, koji se tradicionalno koristi za usklađivanje nacionalnih monetarnih vrednosti za domaćinstva radnika i službenika.
• Kupovinu državnih hartija od vrednosti (javni dug) čiji su prihodi namenjeni direktno oštećenom licu.
• Zaključenje polise životnog osiguranja sa jednokratnom premijom (prema čl. 1882. Građanskog zakonika) u korist korisnika, kako bi se osigurala stabilnost naknade štete tokom vremena.

Zaključci

Rešenje br. 30080 iz 2025. godine predstavlja fundamentalni korak napred u zaštiti najranjivijih subjekata. Nametanjem obaveze da se unapred definišu mehanizmi usklađivanja doživotne rente, Kasacioni sud osigurava da pravo na potpunu naknadu štete ne ostane samo puko načelno izražavanje, već da se pretoči u konkretnu i trajnu ekonomsku sigurnost za oštećeno lice. Za pravne stručnjake, ova odluka povlači nezaobilaznu smernicu u sastavljanju odštetnih zahteva i formulisanju odgovarajućih predloga za likvidaciju štete.