Neopravdano kompenzovanje i poresko preuzimanje duga: Vrhovni kasacioni sud pojašnjava presudom br. 30098/2025

U složenom i dinamičnom pejzažu poreskog prava, odluke Vrhovnog kasacionog suda predstavljaju neophodne svetionike za usmeravanje poreskih obveznika i profesionalaca. Presuda br. 30098 iz 2025. godine Krivičnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda nudi fundamentalno pojašnjenje u vezi sa konfiguracijom krivičnog dela neopravdanog kompenzovanja u slučaju poreskog preuzimanja duga. Ova odluka, koja se odnosila na optuženog D. L. M., naglašava važnost pravilnog tumačenja normi i upozorava na prakse koje, iako naizgled zakonite, mogu skrivati ozbiljne krivične nepravilnosti.

Poresko kompenzovanje: Uslovi i ograničenja

Kompenzacija je poreski instrument koji omogućava izmirenje poreskih dugova korišćenjem potraživanja u odnosu na poresku upravu. Član 17. Zakonskog dekreta br. 241 iz 1997. godine, koji ga reguliše, jasan je: kompenzacija se mora vršiti između istih subjekata poreskog odnosa. Ovaj princip subjektivnog identiteta je kamen temeljac sistema. Nepoštovanje ovog uslova može dovesti do konfiguracije krivičnog dela neopravdanog kompenzovanja, predviđenog članom 10-quater Zakonskog dekreta br. 74 iz 2000. godine, koji sankcioniše korišćenje nepripadajućih ili nepostojećih potraživanja.

Poresko preuzimanje duga i stav Vrhovnog kasacionog suda

Poresko preuzimanje duga je sporazum kojim se jedan subjekt (preuzimalac) obavezuje da plati poreski dug drugog subjekta (dužnika). Pitanje postavljeno Vrhovnom sudu bilo je da li preuzimalac može koristiti svoja poreska potraživanja za izmirenje, putem kompenzacije, preuzetog duga, koji je prvobitno pripadao trećem licu. Presuda br. 30098/2025 dala je jasan odgovor, ponavljajući da takva operacija ima krivičnopravni značaj.

U pogledu neopravdanog kompenzovanja, krivičnopravni značaj ima plaćanje izvršeno kompenzacijom poreskih potraživanja poreskih dugova stečenih nakon poreskog preuzimanja duga, s obzirom da član 17. Zakonskog dekreta br. 241 od 9. jula 1997. godine ne predviđa slučaj preuzimanja duga, zahtevajući da kompenzacija bude isključivo između istih subjekata poreskog odnosa. (Činjenica koja se odnosi na poreske kompenzacije izvršene pre stupanja na snagu člana 1. Zakonskog dekreta br. 124 od 26. oktobra 2019. godine, koji je izmenjen i dopunjen Zakonom br. 157 od 19. decembra 2019. godine, koji je izričito isključio plaćanje poreskih dugova kompenzacijom sa potraživanjima preuzimaoca).

Maksima Vrhovnog kasacionog suda je nedvosmislena: kompenzacija poreskih dugova stečenih putem poreskog preuzimanja duga je krivično relevantna. Razlog je jednostavan: član 17. Zakonskog dekreta br. 241/1997 ne predviđa preuzimanje duga kao izuzetak od principa subjektivnog identiteta. Posledično, ako preuzimalac kompenzuje tuđi dug svojim potraživanjima, on koristi potraživanja na način koji mu ne pripada za taj dug, čime se konfiguriše krivično delo neopravdanog kompenzovanja. Ključno je napomenuti da se presuda odnosi na činjenice pre stupanja na snagu Zakonskog dekreta br. 124/2019, koji je potom eksplicitno isključio takvu mogućnost, ali je Sud pojasnio da je princip nezakonitosti već postojao u regulatornom okviru.

• Poreska kompenzacija je strogo lična i zahteva identitet između poverioca i dužnika.
• Poresko preuzimanje duga ne odstupa od ovog principa u svrhu kompenzacije dugova.
• Kompenzacija preuzetih dugova sopstvenim potraživanjima predstavlja krivično delo neopravdanog kompenzovanja.
• Naknadna regulativa (Zakonski dekret 124/2019) samo je ojačala i učinila eksplicitnim već implicitnu zabranu.

Zaštita od sankcija: Važnost savetovanja

Presuda br. 30098/2025 Krivičnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda predstavlja važno upozorenje. Ponavlja da se operacije poreske kompenzacije moraju voditi sa najvećom pažnjom i u punom poštovanju principa subjektivnog identiteta. Svaki pokušaj zaobilaženja ovog uslova, čak i putem preuzimanja duga, može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući krivičnopravni značaj. Da biste se bezbedno kretali složenim poreskim pejzažom i zaštitili se od mogućih osporavanja i sankcija, neophodno je uvek koristiti kvalifikovano pravno i poresko savetovanje, koje može analizirati svaku specifičnu situaciju i garantovati punu usklađenost sa važećim normama.