Komentar presude br. 37146 iz 2023. godine: Oštećenje i neizvršenje sudskih odluka

Presuda br. 37146 od 23. maja 2023. godine, koju je donelo Kasaciono veće, spada u pravni kontekst od velikog značaja, pojašnjavajući uslove za postojanje krivičnog dela namernog neizvršenja sudske odluke, u skladu sa članom 388, stav pet, Krivičnog zakonika. Konkretno, Veće se bavilo pitanjem oštećenja putem pogoršanja stanja imovine stavljene pod zaplenu, utvrđujući precizne kriterijume za procenu takvih postupaka.

Kontekst presude

Predmetni slučaj se ticao zaplenjene nepokretnosti na kojoj su izvršeni radovi renoviranja suprotno građevinskoj dozvoli. Apelacioni sud u Palermu je prvobitno smatrao da postoji krivično delo iz člana 388, stav pet, ističući da su takvi radovi ugrozili vrednost nepokretnosti. Međutim, u Kasacionom veću, došlo je do ponovne procene pitanja, pojašnjavajući da je za postojanje krivičnog dela oštećenja neophodno da imovina bude dovedena u takvo stanje da je njena funkcionalnost ugrožena.

OBJEKTIVNI (MATERIJALNI) ELEMENT - Oštećenje putem pogoršanja - Pojam - Utvrđivanje - Činjenice. Za postojanje krivičnog dela namernog neizvršenja sudske odluke, iz člana 388, stav pet, Krivičnog zakonika, postupak oštećenja putem pogoršanja stanja imovine stavljene pod zaplenu postoji samo kada je stvar koja je predmet toga dovedena u takvo stanje da je njena funkcionalnost ugrožena, tako da je za njeno vraćanje u prvobitno stanje potrebno ne tako lako izvodljivo delovanje. (U ovom slučaju, Veće je ocenilo kao argumentovano obrazloženu presudu apelacionog suda, u vezi sa utvrđenim pogoršanjem stanja zaplenjene nepokretnosti, na kojoj su podnosioci žalbe izvršili radove renoviranja radi promene namene korišćenja suprotno građevinskoj dozvoli, čime su umanjili njenu vrednost).

Kriterijumi za postojanje krivičnog dela

Veće je utvrdilo nekoliko osnovnih kriterijuma za postojanje krivičnog dela oštećenja putem pogoršanja:

• Neophodno je ugrožavanje funkcionalnosti imovine.
• Pogoršanje mora zahtevati ne tako lako izvodljivo delovanje za vraćanje u prvobitno stanje.
• Šteta mora biti objektivno uočljiva, a ne samo pretpostavljena.

Ovi kriterijumi postavljaju važnu razliku u odnosu na prethodnu sudsku praksu, gde je postojanje krivičnog dela bilo šire definisano. Presuda br. 37146 stoga pojašnjava da svaki zahvat na zaplenjenoj imovini sam po sebi nije dovoljan da bi se kvalifikovao kao krivično delo.

Zaključci

Zaključno, presuda br. 37146 iz 2023. godine predstavlja značajan korak napred u definisanju krivično relevantnih postupaka u vezi sa neizvršenjem sudskih odluka. Utvrđujući jasne i rigorozne kriterijume, Kasaciono veće doprinosi ne samo zaštiti prava poverilaca, već i obezbeđivanju veće pravne sigurnosti za sve učesnike u pravnom prometu. Ova presuda poziva na širu refleksiju o načinima sprovođenja sudskih odluka i važnosti poštovanja građevinskih i imovinskih propisa.