Mera Kauzione i Ispitivanje: Kasacioni Sud sa Presudom br. 28187 iz 2025. godine pojašnjava granice kontradiktornosti

Italijansko pravno okruženje je u stalnom razvoju, a odluke Vrhovnog kasacionog suda predstavljaju suštinske fiksne tačke za tumačenje i primenu normi. Nedavna presuda, Presuda br. 28187 od 26. juna 2025. (deponovana 31. jula 2025.), od posebnog je značaja za krivično procesno pravo, jer pojašnjava fundamentalni aspekt koji se tiče ličnih mera predostrožnosti i prava okrivljenog na odbranu. Odluka, doneta od strane Petog krivičnog odeljenja i predsedavana od strane Dott.ssa M. G. R. A. sa izvestiocem Dott.ssa B. M. T., bavi se pitanjem neophodnosti prethodnog ispitivanja u slučaju primene prinudne mere od strane Suda za preispitivanje, prihvatanjem žalbe Javnog tužioca.

Kontekst mera predostrožnosti i uloga Suda za preispitivanje

Lične mere predostrožnosti su ograničavajući nalozi individualne slobode, primenjeni privremeno pre konačne presude, iz razloga povezanih sa zaštitom zajednice ili nastavkom istrage. Mogu biti prinudne prirode (kao što je pritvor ili kućni pritvor) ili zabranjujuće. Pravni poredak predviđa stroge garancije za njihovu primenu, uključujući pravo okrivljenog da bude ispitan.

Kada Javni tužilac nije zadovoljan odlukom Sudije za prethodni postupak (GIP) u vezi sa merama predostrožnosti, može podneti žalbu Sudu za preispitivanje (prema čl. 310 c.p.p.). U ovom kontekstu se postavlja pitanje koje je razmatrao Kasacioni sud: da li, u slučaju prihvatanja žalbe JT od strane Suda za preispitivanje i posledične primene prinudne mere, mora da se sprovede prethodno ispitivanje okrivljenog, kako je predviđeno čl. 291, stav 1-quater, Zakonika o krivičnom postupku (c.p.p.) za prvobitnu primenu mere.

Stav Kasacionog suda: Maksima i komentar

U pogledu ličnih mera predostrožnosti, primena prinudne mere od strane suda za preispitivanje, prihvatanjem žalbe javnog tužioca, ne mora prethoditi, u predviđenim slučajevima iz čl. 291, stav 1-quater, Zakonika o krivičnom postupku, prethodno ispitivanje okrivljenog, jer su pravo na unapred dati kontradiktorni postupak i pravo na odbranu osigurani mogućnošću da isti prisustvuje ročištu radi razmatranja žalbe i da zatraži da bude ispitan.

Ovom maksimom, Vrhovni sud je nedvosmisleno pojasnio da prethodno ispitivanje okrivljenog, predviđeno za početnu fazu primene prinudne mere predostrožnosti, nije obavezni korak kada takvu meru primenjuje Sud za preispitivanje na žalbu Javnog tužioca. Razlog ovog isključenja leži u činjenici da pravo na kontradiktornost i odbranu okrivljenog uopšte nije ugroženo, već jednostavno reorganizovano. Okrivljeni, naime, ima punu mogućnost da lično prisustvuje ročištu zakazanom za razmatranje žalbe i, u tom svojstvu, zatraži da bude ispitan. Ova mogućnost osigurava da princip kontradiktornosti bude u svakom slučaju poštovan, iako u drugačijoj procesnoj fazi u odnosu na primenu mere.

Sud, dakle, balansira potrebu za brzinom i funkcionalnošću sistema mera predostrožnosti sa neotuđivim garancijama odbrane. Ne radi se o negiranju prava na odbranu, već o njegovoj modulaciji koja uzima u obzir procesnu fazu u kojoj se mera nalaže. Ovaj stav, koji se nadovezuje na prethodne odluke (kao što su br. 27444 iz 2025. ili br. 14958 iz 2019., kao i Zajednička odeljenja br. 17274 iz 2020.), konsoliduje tumačenje koje vidi ročište za preispitivanje kao povlašćeno mesto za ostvarivanje prava na odbranu u ovim specifičnim slučajevima.

Praktične implikacije za odbranu i zakonske reference

Ova presuda ima važne praktične posledice za advokate i okrivljene. To znači da odbrambena strategija mora biti usmerena na potpuno korišćenje ročišta pred Sudom za preispitivanje. Tamo će okrivljeni, uz pomoć svog branioca, moći da ostvari svoje pravo na ispitivanje i predstavi sve elemente u svoju korist ili za ublažavanje tražene mere.

Ključne zakonske reference su:

• Član 310 c.p.p.: Regulisanje žalbe protiv rešenja u vezi sa merama predostrožnosti.
• Član 291, stav 1-quater, c.p.p.: Predviđa prethodno ispitivanje za primenu prinudne mere od strane sudije.
• Član 292, stav 3, c.p.p.: Odnosi se na sadržaj rešenja kojim se nalaže mera.

Odluka Kasacionog suda potvrđuje da je pravo na odbranu garantovano, ali se način njegovog ostvarivanja prilagođava specifičnosti procesne faze, naglašavajući aktivno učešće okrivljenog i njegovog advokata na ročištu za preispitivanje.

Zaključci

Presuda br. 28187 iz 2025. godine Kasacionog suda predstavlja fundamentalnu referentnu tačku za pravilno tumačenje i primenu normi u vezi sa ličnim merama predostrožnosti. Ona ponovo potvrđuje princip ravnoteže između potrebe za efikasnošću pravosudnog delovanja i zaštite osnovnih prava okrivljenog. Uprkos isključenju prethodnog ispitivanja u fazi žalbe JT Sudu za preispitivanje, pravo na odbranu i kontradiktornost su u potpunosti osigurani mogućnošću da okrivljeni bude saslušan na ročištu. Ova odluka naglašava važnost pažljive i pripremljene odbrane, sposobne da proaktivno deluje u svakoj fazi krivičnog postupka kako bi najbolje zaštitila interese svog klijenta.