Odgovornost poreskog depozitara: Komentar presude br. 21918 iz 2024. godine
Presuda br. 21918 od 2. avgusta 2024. godine pruža važna pojašnjenja u vezi sa poreskom odgovornošću depozitara u slučaju nepravilnog puštanja proizvoda u režimu suspenzije akcize. Pitanje akciza je od suštinskog značaja u italijanskom i evropskom poreskom sistemu, a ova odluka se uklapa u regulatorni okvir koji zahteva pažnju i razumevanje.
Regulatorni okvir
Odgovornost poreskog depozitara regulisana je Direktivom 92/12/EEZ, koja postavlja osnove za upravljanje akcizama na nivou Unije. Konkretno, član 14, stav 1 navedene direktive precizira da, u slučaju nezakonitog postupanja trećeg lica, depozitar može biti oslobođen odgovornosti samo u situacijama fizičkog gubitka ili nepopravljive štete na proizvodima. Ovaj aspekt je ključan za razumevanje prirode poreske odgovornosti, koja je definisana kao objektivna.
Zaključak presude
UTVRĐIVANJE, OBRAČUN, NAPLATA, IZUZIMANJA I OPOREZIVANJA (AKCIZE, SKLADIŠTENJE U PROCESU PRERADE, UNIŠTENI PROIZVODI, IZVEZENI PROIZVODI) - UOPŠTENO Akcize - Nepravilno puštanje proizvoda u režimu suspenzije akcize - Objektivna odgovornost poreskog depozitara - Postojanje - Osnov - Usklađenost sa pravom Unije - Neophodnost. U pogledu nepravilnog puštanja proizvoda u režimu suspenzije akcize, poreska odgovornost depozitara je objektivne prirode i ne može se odstupiti od nje osim u slučaju fizičkog gubitka proizvoda, a time i materijalne nemogućnosti stavljanja u potrošnju u Uniji, zbog čega, u skladu sa članom 14, stavom 1, Direktive 92/12/EEZ od 25. februara 1992. godine, u slučaju nezakonitog postupanja trećeg lica, u odnosu na koje je sam odgovorni potpuno stran, oslobođen je svake odgovornosti samo kada dođe do uništenja ili nepopravljivog gubitka proizvoda.
Implikacije presude
Navedena presuda pojašnjava nekoliko fundamentalnih tačaka u vezi sa poreskom odgovornošću. Pre svega, objektivna odgovornost podrazumeva da se depozitar smatra odgovornim bez obzira na svoju krivicu, osim ako ne dokaže gubitak ili nepopravljivu štetu na proizvodima. To znači da depozitar mora posvetiti maksimalnu pažnju upravljanju proizvodima u režimu suspenzije akcize, jer eventualne nepravilnosti mogu imati značajne poreske posledice.
- Objektivna odgovornost depozitara podrazumeva visok stepen pažnje.
- Depozitar mora preduzeti preventivne mere kako bi izbegao rizik od nepravilnog puštanja.
- U slučaju nezakonitog postupanja trećih lica, depozitar je oslobođen samo u specifičnim okolnostima.
Ova odluka se uklapa u niz sudskih presuda koje su pokušale da definišu granicu između objektivne i subjektivne odgovornosti, što je tema od velikog značaja u poreskom pravu. Jasnoća koju je Sud pružio naglašava važnost rigoroznog pristupa u upravljanju akcizama i potrebu usklađivanja sa evropskim direktivama.
Zaključci
Zaključno, presuda br. 21918 iz 2024. godine predstavlja važnu referentnu tačku za razumevanje dinamike poreske odgovornosti u sektoru akciza. Objektivna odgovornost poreskog depozitara, kako je potvrđeno sudskom praksom, zahteva posebnu pažnju i odgovorno upravljanje proizvodima u suspenziji. Operateri u sektoru stoga moraju biti adekvatno informisani i pripremljeni kako bi izbegli sankcije i probleme vezane za fiskalnost.
