Novi navodi i skraćeni postupak: Kasacioni sud pojašnjava presudom br. 29392/2025 nakon reforme Kartabija

Sistem krivičnog pravosuđa, sa svojom složenom mrežom normi i procedura, neprestano se razvija, posebno nakon uvođenja takozvane "Reforme Kartabija" (Zaključak Vlade br. 150/2022). Ova reforma je značajno uticala na brojne aspekte postupka, uključujući upravljanje alternativnim postupcima i novim navodima. U ovom dinamičnom kontekstu, Kasacioni sud je intervenisao sa posebno značajnom odlukom, presudom br. 29392 od 14. jula 2025. godine (deponovanom 8. avgusta 2025. godine), koja pruža jasnoću o ključnoj tački: mogućnosti da optuženi pristupi skraćenom postupku u slučaju novih navoda u fazi glavnog pretresa. Razumevanje ove odluke je od suštinskog značaja za svakoga ko se suočava sa krivičnim postupkom ili za pravne stručnjake koji žele da usavrše svoju odbrambenu strategiju.

Kontekst novih navoda i skraćeni postupak

Tokom krivičnog pretresa, može se desiti da se pojave nove činjenice ili druga pravna kvalifikacija već navedenih činjenica. U tim slučajevima, javni tužilac ima mogućnost da izvrši nove navode, u skladu sa odredbama članova 516, 517 i 518, stav 2, Zakonika o krivičnom postupku. Novi navod se može odnositi na drugačiju činjenicu, povezano krivično delo ili otežavajuću okolnost. Pojava novog navoda je osetljiv trenutak za optuženog, jer može duboko izmeniti procesni scenario.

Skraćeni postupak, s druge strane, jeste poseban postupak koji optuženom omogućava da dobije smanjenje kazne za jednu trećinu u slučaju osude, pod uslovom odricanja od glavnog pretresa i odluke sudije zasnovane na aktima istražnog postupka. To je strateški izbor koji se generalno vrši u preliminarnoj fazi, ali se postavilo pitanje da li bi novi navod u fazi glavnog pretresa mogao ponovo otvoriti rokove za zahtev za ovaj postupak za sva krivična dela.

Reforma Kartabija i član 519. Zakonika o krivičnom postupku

Reforma Kartabija je unela značajne izmene u član 519. Zakonika o krivičnom postupku, upravo radi jačanja odbrambenih garancija u slučaju novih navoda. Namera zakonodavca bila je da se optuženom osigura mogućnost da proceni svoj položaj i u odnosu na nove optužbe i da izabere najpovoljniji postupak. Međutim, tumačenje ovih izmena izazvalo je neizvesnost, posebno u pogledu povraćaja mogućnosti zahtevanja skraćenog postupka. Postavljalo se pitanje da li bi se ova mogućnost trebalo proširiti na sve optužbe, uključujući i prvobitne za koje je optuženi već, svesno ili nesvesno, propustio rokove za zahtev za alternativni postupak.

Pojašnjenje Kasacionog suda: Presuda br. 29392/2025

Vrhovni sud je, presudom br. 29392 iz 2025. godine, pružio jasan i konačan odgovor na ovo pitanje. Peto krivično odeljenje, pod predsedništvom dr. P. R. i sa izvestiocem dr. C. F., odbacilo je podnetu žalbu, potvrđujući odluku Apelacionog suda u Đenovi. Pravna maksima izvučena iz ove odluke je od suštinskog značaja:

U pogledu novih navoda u fazi glavnog pretresa, vršenje ovlašćenja javnog tužioca predviđenih čl. 516, 517 i 518, stav 2, Zakonika o krivičnom postupku, čak i nakon izmene čl. 519. Zakonika o krivičnom postupku uvedenog Zaključkom Vlade br. 150 od 10. oktobra 2022. godine, ne dovodi do toga da optuženi povrati mogućnost zahtevanja skraćenog postupka za sva prvobitno navedena krivična dela, u odnosu na koja je već svesno propustio rok za odgovarajući zahtev, već samo mogućnost zahtevanja alternativnog postupka za optužbu koja je predmet izmene.

Ova odredba pojašnjava da se Reforma Kartabija, iako garantuje veća prava optuženom, ne može tumačiti na način koji bi omogućio neselektivno povraćaj mogućnosti zahtevanja skraćenog postupka za optužbe koje su bile prisutne od samog početka postupka. Logika koja stoji iza ove odluke je balansiranje prava na odbranu sa principima procesne ekonomije i pravne sigurnosti. Optuženi je imao svoje vreme da proceni prvobitne optužbe i izabere postupak; ako to nije učinio, taj izbor se smatra konačnim za te specifične optužbe. Novi navod otvara novi prozor mogućnosti, ali je on isključivo ograničen na novu optužbu.

Praktične implikacije presude

• Fokus na novi navod: Mogućnost zahtevanja skraćenog postupka ograničena je na optužbu koja je bila predmet izmene ili dopune u fazi glavnog pretresa.
• Nepovratnost prethodnih odluka: Odluke donete (ili nedonesene) u vezi sa prvobitnim optužbama ostaju na snazi i ne mogu biti "poništene" naknadnim novim navodom.
• Ciljana odbrambena strategija: Odbrana će morati pažljivo da proceni da li i kako da nastavi sa alternativnim postupkom, znajući da će taj izbor imati efekta samo na novi deo optužbe.
• Značaj pravnog savetovanja: Složenost ovih procesnih dinamika još jednom naglašava suštinsku važnost kvalifikovane pravne pomoći od najranijih faza postupka.

Zaključci

Presuda Kasacionog suda br. 29392 iz 2025. godine predstavlja čvrstu tačku u tumačenju efekata Reforme Kartabija u vezi sa novim navodima i alternativnim postupcima. Ona precizno definiše granice unutar kojih optuženi može ostvariti svoje pravo na izbor skraćenog postupka, sprečavajući instrumentalno korišćenje novih navoda za "povraćaj" već propuštenih procesnih mogućnosti. Ova odluka je upozorenje svim učesnicima krivičnog postupka na pažljivo i svesno strateško planiranje od samog početka, ponovo naglašavajući važnost svakog procesnog izbora i njegovih konačnih posledica.