Rešenje o boravišnoj dozvoli za posebnu zaštitu: Kasacioni sud i Rešenje br. 16420/2025 o pravu na žalbu

Italijansko pravno okruženje, posebno ono koje se odnosi na imigraciju, je u stalnom razvoju. Rešenje br. 16420, doneto 18. juna 2025. godine od strane Kasacionog suda, predstavlja značajan korak u oblasti boravišne dozvole za posebnu zaštitu. Ova odluka, u kojoj su stranke bili D. G. S. protiv Q., poništava prethodnu presudu sudije za prekršaje u Vibo Valentiji, zaustavljajući trenutnu izvršnost odluka o odbijanju i ponovo potvrđujući pravo na žalbu.

Rešenje o boravišnoj dozvoli za posebnu zaštitu: Odbijanje i žalba

Boravišna dozvola za posebnu zaštitu, uređena članom 19, stav 1.2, Zakonika o postupku br. 286 iz 1998. godine (u verziji pre izmena Zakona br. 20/2023 i Zakona br. 50/2023), štiti strance kojima preti ozbiljno kršenje ljudskih prava ili ugrožavanje privatnog života u slučaju povratka. Kasacioni sud, sa izvestiocem A. D. M. i predsednicom M. A., pojasnio je da odbijanje zaštite od strane Kvestora ne može dovesti do trenutnog proterivanja, što je princip koji jača pravo na odbranu.

U slučaju zahteva za boravišnu dozvolu za posebnu zaštitu, u skladu sa čl. 19 stav 1.2 Zakonika o postupku br. 286 iz 1998. godine, u verziji pre stupanja na snagu Zakona br. 20 iz 2023. godine, koji je usvojen sa izmenama i dopunama Zakona br. 50 iz 2023. godine, odbijanje zaštite od strane Kvestora ne može se odmah sprovesti prinudnim praćenjem do granice radi proterivanja, jer, u skladu sa čl. 32 stav 4 Zakonika o postupku br. 25 iz 2008. godine, obaveza podnosioca zahteva da napusti nacionalnu teritoriju nastaje tek po isteku roka za žalbu.

Ova maksima je jasna: čak i u slučaju odbijanja posebne zaštite, podnosilac zahteva ne može biti odmah proteran. Član 32, stav 4, Zakonika o postupku br. 25 iz 2008. godine utvrđuje da obaveza napuštanja nacionalne teritorije nastaje tek po isteku roka za žalbu. Ovo garantuje pravo na osporavanje odluke pred pravosudnim organom, sprečavajući nepovratne posledice i štiteći pravično suđenje.

Procesne garancije i sudska zaštita

Rešenje br. 16420/2025 jača princip efektivnosti sudske zaštite, stub našeg pravnog sistema i evropskih normi. Pravo na žalbu na administrativni akt je suštinska garancija za dobijanje nepristrasnog preispitivanja. Nemogućnost prinudnog proterivanja pre isteka roka za žalbu osigurava da pravo na odbranu ne bude poništeno. Ova presuda je u skladu sa principima Evropskog suda za ljudska prava. Ključne tačke uključuju:

• Garancija "perioda suspenzije" proterivanja.
• Zaštita prava na sudsku žalbu.
• Sprečavanje štetnih administrativnih radnji.

Zaključci: Ključni oslonac za ljudska prava

Rešenje Kasacionog suda br. 16420 iz 2025. godine je bedem za zaštitu osnovnih prava stranaca koji traže boravišnu dozvolu za posebnu zaštitu. Pojasnjava da odbijanje ne može dovesti do trenutnog proterivanja, već podnosiocu zahteva mora biti dat neophodan vremenski period da ostvari svoje pravo na žalbu. Ovo jača poziciju pojedinca u odnosu na administraciju i konsoliduje principe zakonitosti i pravičnog suđenja u imigracijskom pravu.