Poreske obavesti i „crvena zona“: Kasacioni sud je Naredbom br. 15196/2025 razjasnio nedostupnost poreskog obveznika

Pitanje uručenja poreskih akata oduvek je bilo ključna tačka u odnosu između građanina i poreske uprave. Kada se dodaju složeni faktori kao što su prirodne katastrofe i posledične logističke poteškoće, pitanje dobija još osetljivije konture. U tom kontekstu se nalazi nedavna Naredba Kasacionog suda br. 15196, objavljena 7. juna 2025. godine, koja je dala važna pojašnjenja u vezi sa uručenjem akata o poreskom opterećenju u oblastima pogođenim zemljotresom u Abrucu 2009. godine, takozvanim „crvenim zonama“.

Odluka, u kojoj je predsednik bio dr A. Carrato, a izvestilac dr M. M. Fracanzani, bavi se žalbom koju je podneo T. (T. A. A.) protiv A., poništavajući prethodnu presudu Poreske regionalne komisije iz L'Akvile i vraćajući predmet na ponovno suđenje. Ključ odluke leži u pravilnoj kvalifikaciji nedostupnosti poreskog obveznika sa prebivalištem u „crvenoj zoni“, sa značajnim posledicama po obaveze uručenja za Agenciju za prihode i obaveze obaveštavanja za poreskog obveznika.

Pravni kontekst: Uručenje i nedostupnost

Uručenje akta je fundamentalni trenutak, jer od njega počinju da teku bitni rokovi za odbranu poreskog obveznika. Zakonik o parničnom postupku i poreski propisi predviđaju različite načine uručenja, uključujući i slučajeve nedostupnosti primaoca. Konkretno, razlikuju se dve glavne situacije:

• Relativna nedostupnost (član 140. Zakonika o parničnom postupku): Nastaje kada je primalac privremeno odsutan iz svog prebivališta, ali je adresa poznata i sudski izvršitelj ne uspe da lično uruči akt. U tom slučaju, akt se ostavlja u opštinskoj kući, a primalac mora biti obavešten putem preporučene pošte.
• Apsolutna nedostupnost (član 60. stav 1. tačka e) Uredbe predsednika Republike br. 600 iz 1973. godine): Nastaje kada je primalac nepoznat na navedenoj adresi, ili je sama adresa nepostojeća ili nepristupačna. Ova situacija je tipična za slučajeve kada je poreski obveznik propustio da prijavi promenu svog poreskog prebivališta. Načini uručenja su pojednostavljeni i ne predviđaju slanje obaveštenja preporučenom poštom.

Razlika između ova dva oblika nedostupnosti nije samo formalna, već suštinska, jer duboko utiče na obaveze poreske uprave i, posledično, na validnost samog uručenja i mogućnost poreskog obveznika da sazna za akt.

Odluka Kasacionog suda: Prekretnica za seizmičke zone

Slučaj koji je razmatrao Kasacioni sud ticao se poreskog obveznika sa poreskim prebivalištem u „crvenoj zoni“ zemljotresa u Abrucu 2009. godine. Poreska regionalna komisija je smatrala da je uručenje akata o utvrđivanju poreza nevažeće zbog nepostojanja slanja obaveštenja preporučenom poštom, primenjujući tako režim relativne nedostupnosti (član 140. Zakonika o parničnom postupku).

Vrhovni sud je Naredbom br. 15196/2025 preokrenuo ovaj pristup, utvrđujući pravni princip od značajne važnosti. Evo maksime, kako je formulisana:

U pogledu uručenja akata o poreskom opterećenju u oblastima pogođenim zemljotresom u Abrucu 2009. godine, poreski obveznik, sa poreskim prebivalištem u tzv. „crvenoj zoni“, ne nalazi se u uslovima relativne nedostupnosti, u smislu člana 140. Zakonika o parničnom postupku, već apsolutne nedostupnosti, prema odredbama člana 60. stav 1. tačka e) Uredbe predsednika Republike br. 600 iz 1973. godine, sa posledicom da je Agencija za prihode oslobođena slanja obaveštenja nakon isticanja obaveštenja o ostavljanju akta; nadalje, sledi da, budući da je poreski obveznik dužan da obavesti poresku upravu o promenama svog poreskog prebivališta, poreska uprava je oslobođena zadatka da ga traži van poslednjeg poznatog poreskog prebivališta.

Ova maksima je od fundamentalnog značaja jer pojašnjava da, čak i u izuzetnim situacijama kao što su post-seizmičke, primarna odgovornost za ažuriranje poreskog prebivališta leži na poreskom obvezniku. Kasacioni sud, naime, naglašava da je poreski obveznik dužan da obavesti poresku upravu o promenama svog poreskog prebivališta. Ako to ne učini, poreska uprava nije dužna da ga traži negde drugde.

Praktične implikacije za poreske obveznike i Agenciju za prihode

Odluka Kasacionog suda ima direktan uticaj kako na poreske obveznike, tako i na Agenciju za prihode:

• Za poreske obveznike: Pojačana je obaveza pažljivosti u prijavljivanju svog poreskog prebivališta. Čak i u prisustvu katastrofalnih događaja koji čine stan neupotrebljivim ili nedostupnim, poreski obveznik mora preduzeti korake da obavesti poresku upravu o svojoj novoj adresi. Propust u ovom obaveštavanju može dovesti do validnosti uručenja izvršenih prema pravilima apsolutne nedostupnosti, sa rizikom da poreski obveznik ne sazna za akte i izgubi rokove za odbranu.
• Za Agenciju za prihode: Uprava je oslobođena slanja obaveštenja preporučenom poštom predviđenog članom 140. Zakonika o parničnom postupku kada se poresko prebivalište poreskog obveznika nalazi u „crvenoj zoni“ i on nije obavestio o promeni. Ovo pojednostavljuje procedure uručenja u složenim kontekstima, ali istovremeno ponavlja potrebu za jasnim i blagovremenim obaveštavanjem od strane poreskog obveznika.

Sud je stoga priznao validnost uručenja koje je izvršila Agencija za prihode uprkos nedostatku preporučenog pisma, upravo zato što poreski obveznik nije ispunio svoju obavezu obaveštavanja. Osporavana presuda, koja je primenila relativnu nedostupnost, poništena je i vraćena na ponovno razmatranje u svetlu ovih principa.

Zaključci

Naredba br. 15196/2025 Kasacionog suda predstavlja važan presedan za upravljanje poreskim obaveštenjima u vanrednim situacijama. Ona usklađuje potrebu poreske uprave da garantuje naplatu poreza sa pravom poreskog obveznika da bude informisan, stavljajući međutim naglasak na njegovu odgovornost za ažuriranje svojih ličnih i poreskih podataka. To je jasno upozorenje: čak i suočeni sa izuzetnim događajima, saradnja poreskog obveznika u pružanju tačnih i ažuriranih informacija ostaje fundamentalni stub za pravilnost poreskog postupka i za zaštitu njegovih prava.