Naredba br. 22537 iz 2025. godine: Smanjenje kazne u skraćenom postupku i pravo na prigovor

Italijanski pravosudni sistem, a posebno krivični, predstavlja složenu ravnotežu između potrebe za brzinom i neophodne garancije osnovnih prava optuženog. U tom kontekstu, skraćeni postupak predstavlja procesni instrument od velikog značaja, nudeći značajne beneficije u vidu smanjenja kazne u zamenu za procesni izbor koji favorizuje brzo okončanje postupka. Međutim, čak i u naizgled pojednostavljenim procedurama, javljaju se interpretativna pitanja koja zahtevaju pojašnjavajuće intervencije pravosuđa.

Upravo o jednom od ovih ključnih čvorova izjasnio se Vrhovni kasacioni sud Naredbom br. 22537, od 16. juna 2025. godine, u sporu koji je suprotstavio P.M.T. protiv S. R. Ova presuda, pod predsedavanjem dr. Santalucia G. i sa izveštajem sudije izvestioca dr. Oggero M. E., pruža dragocene smernice o načinu primene smanjenja kazne predviđenog čl. 442, stav 2-bis, Zakonika o krivičnom postupku, i o pravilnom procesnom pravnom leku koji se može primeniti.

Skraćeni postupak i smanjenje kazne: Procesni sporazum

Skraćeni postupak je poseban postupak koji optuženom omogućava da dobije smanjenje kazne (jednu trećinu u slučaju osude) u zamenu za odricanje od dokaznog postupka, prihvatajući da se odluka zasniva na istražnim spisima. Član 442, stav 2-bis, Zakonika o krivičnom postupku uvodi dodatni podsticaj: smanjenje kazne za jednu šestinu u slučaju da presuda doneta na kraju skraćenog postupka ne bude osporena. Ova odredba ima za cilj da nagradi izbor optuženog da ne produžava dalje postupak žalbom ili kasacijom, doprinoseći tako rasterećenju sporova i brzini pravde.

Logika koja stoji iza toga je jasna: ako optuženi prihvati prvostepenu presudu bez osporavanja, sistem prepoznaje dodatnu korist. Pitanje koje se često postavlja, međutim, tiče se načina na koji to smanjenje treba primeniti, posebno kada je presuda već postala pravosnažna i nadležnost prelazi na sud izvršenja.

Postupak "De Plano" i pravo na prigovor

Naredba br. 22537 iz 2025. godine pojašnjava da primena smanjenja kazne za jednu šestinu mora biti izvršena "de plano" od strane suda izvršenja, u skladu sa čl. 667, stav 4, Zakonika o krivičnom postupku. Postupak "de plano" karakteriše njegova brzina: sud postupa bez formalnosti, bez prethodnog uspostavljanja kontradiktornosti sa strankama (otuda izraz "inaudita altera parte"). Ovaj način se tipično koristi za pitanja koja zahtevaju brzo rešavanje i ne zahtevaju dubinsku raspravu.

Međutim, naš pravni sistem uvek garantuje pravo na odbranu i princip kontradiktornosti. I tu stupa Kasacioni sud, utvrđujući da se protiv odluke "de plano" suda izvršenja uvek može podneti prigovor istom sudu. Ovaj mehanizam "prigovora" je fundamentalna garancija, jer omogućava optuženom (ili njegovom braniocu) da ospori odluku suda izvršenja, ukoliko smatra da smanjenje nije pravilno primenjeno ili da postoje druga pitanja koja treba pokrenuti. To je sigurnosni ventil koji balansira efikasnost postupka "de plano" sa neophodnim pravom stranaka da budu saslušane.

Zaključak Kasacionog suda i njegov duboki značaj

Primena smanjenja kazne za jednu šestinu, predviđena čl. 442, stav 2-bis, Zakonika o krivičnom postupku u slučaju neosporavanja presude donete u skraćenom postupku, mora biti doneta "de plano" od strane suda izvršenja, u skladu sa čl. 667, stav 4, Zakonika o krivičnom postupku, odlukom "inaudita altera parte" protiv koje se može podneti prigovor istom sudu.

Ovaj zaključak sažima suštinu presude. Kasacioni sud, pod predsedavanjem dr. Santalucia G. i sa sudijom izvestiocem dr. Oggero M. E., utvrđuje princip prava od fundamentalnog značaja za pravilno upravljanje fazama izvršenja kazne. Pre svega, potvrđuje automatsku prirodu i pravo na smanjenje kazne za jednu šestinu za one koji ne osporavaju presudu u skraćenom postupku. Drugo, jasno ukazuje da je sud izvršenja nadležan za takvu primenu i da mora postupati u pojednostavljenom obliku ("de plano"). Ali najznačajniji aspekt, koji snažno štiti prava osuđenog, jeste potvrda prava na prigovor. To znači da, iako početna odluka donosi bez kontradiktornosti, osuđeni nije lišen mogućnosti da ostvari svoja prava u kasnijoj fazi, čime se garantuje poštovanje principa pravičnog suđenja i prava na odbranu, garantovanih i na ustavnom (čl. 111 Ustava) i na evropskom nivou (čl. 6 EKLj).

Praktične implikacije i zaštita prava

Smernice date Naredbom br. 22537 iz 2025. godine imaju važne praktične posledice za advokate i optužene. Evo nekoliko ključnih tačaka:

• Poznavanje prava: Ključno je biti svestan da neosporavanje presude u skraćenom postupku daje pravo na dodatno smanjenje kazne.
• Praćenje izvršenja: Branioci moraju budno pratiti da sud izvršenja pravilno primeni ovo smanjenje.
• Blagovremenost prigovora: Ukoliko odluka "de plano" nije u skladu sa očekivanjima ili sadrži greške, neophodno je brzo delovati podnošenjem prigovora istom sudu izvršenja.
• Zaštita kontradiktornosti: Prigovor ponovo uspostavlja punu kontradiktornost, omogućavajući da se u kontradiktornosti raspravlja o pitanjima koja se odnose na izvršenje kazne.

Ova presuda, koja se nadovezuje na prethodne odluke (kao što su br. 3063 iz 2024. i br. 4237 iz 2024. godine, iako se razlikuje od drugačijih zaključaka kao što je br. 7356 iz 2025. godine), konsoliduje pravnu praksu u ovoj oblasti, pružajući jasan i operativni okvir.

Zaključci: Pravna sigurnost i procesne garancije

Naredba br. 22537 iz 2025. godine Kasacionog suda predstavlja važan deo mozaika italijanskog krivičnog postupka. Ona ne samo da pojašnjava specifičan aspekt izvršenja kazne proistekao iz skraćenog postupka, već snažno ponavlja princip da se, čak i u bržim i efikasnijim postupcima, procesne garancije ne mogu komprimovati. Pravo na prigovor protiv odluke "de plano" suda izvršenja je dokaz kako naš pravni sistem stalno traži ravnotežu između efikasnosti pravde i neotuđive zaštite prava građana. Za one koji se bave krivičnim pravom, ova presuda je podsetnik na važnost temeljnog poznavanja proceduralnih mehanizama i na potrebu da se pravo na odbranu uvek savesno ostvaruje.