Abnormna radnja u krivičnom postupku: Kasacioni sud i vraćanje predmeta tužilaštvu (Presuda br. 27298/2025)

Pravilan tok krivičnog postupka garantuje niz proceduralnih pravila koja imaju za cilj obezbeđivanje pravde, zaštitu prava i efikasnost. Međutim, šta se dešava kada radnja, iako preduzeta od strane pravosudnog organa, toliko odstupa od zakonskih odredbi da se smatra "abnormnom"? Upravo se o ovom osetljivom pitanju izjasnio Kasacioni sud svojom nedavnom presudom br. 27298, donetom 24. jula 2025. godine, nudeći fundamentalna pojašnjenja o upravljanju opštim ili neodređenim optužbama i ulozi sudije pretresnog veća. Ova presuda je od posebnog interesa za advokate, pravne stručnjake i sve koji žele bolje da razumeju mehanizme koji regulišu naš pravosudni sistem.

Jasnoća optužnice: Stub krivičnog postupka

U središtu slučaja koji je razmatrao Kasacioni sud nalazi se tema optužnice, odnosno osporavanja koje javni tužilac iznosi protiv optuženog. Optužnica mora biti jasna, precizna i potpuna, kako bi optuženi u potpunosti razumeo optužbe protiv sebe i, posledično, mogao efikasno da ostvari svoje pravo na odbranu. Zakonik o krivičnom postupku, u više svojih odredbi (misli se na čl. 429, stav 2, 552, stav 2, i 456, stav 1, ZKP, koji uređuju, odnosno, rešenje o zakazivanju suđenja, poziv za direktno suđenje i zahtev za neposredno suđenje), propisuje precizne zahteve za određenost optužbe. Neodređena ili opšta optužnica, naime, ozbiljno ugrožava mogućnost optuženog da formuliše adekvatnu odbranu, podrivajući u korenu principe pravičnog suđenja.

Abnormna radnja i načelo procesne ekonomije

Presuda Kasacionog suda br. 27298/2025 fokusira se na ključni aspekt: ponašanje sudije pretresnog veća u slučaju optužnice koja je opšta ili neodređena. Sud je utvrdio da:

Abnormna je, zbog svoje sposobnosti da izazove nedopuštenu regresiju postupka, odluka sudije pretresnog veća koja, u slučaju opštosti ili neodređenosti optužnice, vraća predmete javnom tužiocu, a da ga prethodno nije pozvao da dopuni ili precizira optužnicu. (U obrazloženju je Sud precizirao da načelo ekonomije i razumnog trajanja postupka nalaže da sud ne donese odluku o ništavosti pre nego što obavi aktivnosti neophodne za otklanjanje njenog uzroka).

Ova maksima je izuzetno značajna. "Abnormna radnja" je odluka koja, iako formalno spada u pravosudne akte, toliko je atipična ili manjkava da prekida logičko-pravni sled postupka, izazivajući nepredviđenu i nezakonitu regresiju. U ovom konkretnom slučaju, Kasacioni sud kritikuje postupanje sudije koji, umesto da pozove javnog tužioca da otkloni nedostatak optužnice dopunom ili preciziranjem, direktno odlučuje o vraćanju predmeta. Takvo vraćanje podrazumeva povratak postupka u raniju fazu, sa očiglednim rasipanjem vremena i resursa.

Sud naglašava da načelo procesne ekonomije i načelo razumnog trajanja postupka (potonje je takođe propisano čl. 111. italijanskog Ustava i čl. 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima) nalažu sudiji da ne proglasi ništavost akta pre nego što pokuša da otkloni njegov uzrok. Drugim rečima, sudija treba da deluje kao "facilitator" pravde, pokušavajući da ispravi proceduralne nedostatke gde je to moguće, umesto da naglo prekida procesni put.

Praktične implikacije za odbranu i tužilaštvo

Ova presuda ima značajne praktične posledice:

• Za javnog tužioca: Predstavlja upozorenje da se optužnice formulišu što preciznije od samog početka. U slučaju osporavanja od strane sudije, nalaže aktivnu saradnju radi dopune ili preciziranja optužnice, izbegavajući proceduralne regresije.
• Za odbranu: Nudi instrument za osporavanje ne samo opštosti optužnice, već i eventualnog proceduralnog "preskakanja" od strane sudije koji nije prethodno pozvao tužioca. Jasnoća optužnice je fundamentalno pravo optuženog da bi što bolje pripremio svoju odbrambenu strategiju.
• Za sudiju: Podseća na dužnost da usvoji kooperativan i proaktivan pristup u upravljanju postupkom. Pre nego što pribegne drastičnim merama kao što je vraćanje predmeta, sudija mora da istraži sve mogućnosti za otklanjanje nedostatka optužnice, poštujući načela procesne lojalnosti i efikasnosti.

Presuda br. 27298/2025 se uklapa u sudsku praksu koja teži optimizaciji vremena pravosuđa, smanjenju uzroka regresije i ništavosti koje nisu strogo neophodne. Misli se, na primer, na brojne presude koje su ponovile potrebu izbegavanja preteranog formalizma u korist suštine i efektivnosti sudske zaštite.

Zaključci: Korak ka efikasnijem i pravednijem postupku

Presuda Kasacionog suda br. 27298 iz 2025. godine predstavlja važno pojašnjenje u oblasti krivičnog procesnog prava. Ponavljanjem načela da sudija pretresnog veća ne može vratiti predmete javnom tužiocu zbog opštosti optužnice, a da mu prethodno nije ponudio mogućnost da je dopuni ili precizira, Vrhovni sud jača načela ekonomije i razumnog trajanja postupka. Ova odluka ne samo da doprinosi izbegavanju nepotrebnih usporavanja i rasipanja resursa, već takođe osigurava da pravo optuženog na odbranu bude u potpunosti zaštićeno kroz jasnu i definisanu optužnicu. U pravosudnom sistemu koji je sve više orijentisan na efikasnost, presude poput ove su fundamentalne za promociju proceduralnog upravljanja koje je istovremeno rigorozno u pogledu garancija i efikasno u svom toku, na korist svih uključenih aktera i poverenja u pravdu.