Analiza Presude br. 9395 iz 2024. godine: Ništavost dostavljanja akta o nametu
Nedavna odluka Kasacionog suda br. 9395 od 8. aprila 2024. godine, pod predsedništvom sudije E. M., pruža važna pojašnjenja u vezi sa validnošću dostavljanja akata o nametu, posebno u kontekstu poreske procene. Slučaj koji je bio predmet razmatranja Suda doveo je do dubokog promišljanja o posledicama ništavosti dostavljanja, utvrđujući neke fundamentalne principe koji se tiču ne samo poreskih obveznika, već i poreske uprave.
Ništavost Dostavljanja: Šta To Znači?
Prema predmetnoj presudi, ništavost dostavljanja akta o nametu, kako je predviđeno članom 29. Zakonske uredbe br. 78 iz 2010. godine, ne podrazumeva nepostojanje samog akta. Umesto toga, ona dovodi do prekluzije efikasnosti akta u pogledu naplate. Drugim rečima, akt koji je dostavljen na nevažeći način ne može se koristiti za naplatu dospelih iznosa, ali ostaje važeći i može se obnoviti novim dostavljanjem.
Praktične Posledice Presude
Praktične posledice ove presude su brojne i mogu se sažeti u sledeće tačke:
- Nevažeće dostavljanje ne poništava postojanje akta.
- Moguće je pristupiti obnovi dostavljanja, čime se ispravlja nedostatak.
- Sanacija je moguća ako poreski obveznik dokaže da je imao puno saznanje o aktu.
- Takvo saznanje mora nastupiti u roku zastarelosti za ostvarivanje prava od strane poreske uprave.
Akt "o nametu" - Ništavost dostavljanja - Posledice - Neefikasnost samo u svrhu naplate - Obnova dostavljanja i sanacija nedostatka - Dopuštenost - Ograničenja. Ništavost dostavljanja akta "o nametu" (prema čl. 29. Zakonske uredbe br. 78 iz 2010. godine, konvertovan sa izmenama Zakonom br. 122 iz 2010. godine) povlači samo prekluziju efikasnosti akta u svrhu naplate, ali ne isključuje njegovo postojanje, niti mogućnost obnove dostavljanja, uz zadržavanje sanacije nedostatka, prema opštim pravilima, ako je na nedvosmislen način utvrđeno puno saznanje poreskog obveznika o aktu, u roku zastarelosti za ostvarivanje prava poreske uprave.
Zaključak
Zaključno, odluka br. 9395 iz 2024. godine predstavlja važan korak napred u zaštiti prava poreskih obveznika, precizno objašnjavajući posledice ništavosti dostavljanja akata o nametu. Ova presuda ne samo da naglašava važnost pravilnog dostavljanja, već otvara i nove mogućnosti za sanaciju, čime se obezbeđuje veća zaštita za poreske obveznike u kontekstu poreskih sporova. Ključno je da i pravni stručnjaci i poreski obveznici budu upoznati sa ovim odredbama kako bi bolje zaštitili svoja prava.
