Komentar presude br. 21883 iz 2024. godine: Pasivna legitimacija u poreskim sporovima

Presuda br. 21883 iz 2024. godine, koju je donelo Kasaciono veće, nudi važnu interpretaciju u vezi sa pasivnom legitimacijom u poreskim sporovima koji se odnose na povraćaj pokrajinskog dodatka na akcize. Ovo saopštenje, koje se odnosi na isporuke električne energije sa raspoloživom snagom ne većom od 200 kW, jasno utvrđuje da pasivna legitimacija pripada isključivo Agenciji za carine i monopole. Analizirajmo detaljnije implikacije ove odluke.

Normativni i pravni kontekst

Centralno pitanje kojim se bavi Sud tiče se ukinutog člana 6. zakonske uredbe br. 511 iz 1988. godine, koji je pretvoren zakonom br. 20 iz 1989. godine, a koji je regulisao pokrajinski dodatak na akcize. Presuda pojašnjava da, uprkos ukidanju, sporovi proistekli iz ovog starog normativnog režima nastavljaju da proizvode pravne efekte. Sud se pozvao na princip iz čl. 363-bis Zakonika o parničnom postupku, ističući važnost jasnog utvrđivanja ko treba da odgovara u sudskom postupku za takve sporove.

Maksima presude

POREZ NA POTROŠNJU Sporovi koje je pokrenuo prodavac energenta za povraćaj pokrajinskog dodatka na akcize, iz ukinutog čl. 6. zakonske uredbe br. 511 iz 1988. godine, pretvorene izmenama zakonom br. 20 iz 1989. godine - Isključiva pasivna legitimacija Carinske agencije. Pasivna legitimacija u sporovima koje je pokrenuo prodavac energenta za povraćaj pokrajinskog dodatka na akcize iz ukinutog čl. 6. zakonske uredbe br. 511 iz 1988. godine, pretvorene izmenama zakonom br. 20 iz 1989. godine, za isporuke električne energije sa raspoloživom snagom ne većom od 200 kW, pripada isključivo Agenciji za carine i monopole.

Ova maksima naglašava kako Agencija za carine nije samo organ odgovoran za naplatu akciza, već i subjekt ovlašćen da se brani u sudskom postupku. To znači da prodavci električne energije više ne mogu da se obraćaju drugim organima ili subjektima radi dobijanja povraćaja, već moraju isključivo da sarađuju sa Agencijom, pojednostavljujući pravni okvir i smanjujući neizvesnosti povezane sa procedurama povraćaja.

Praktične implikacije presude

Praktične posledice ove presude su brojne:

• Jasnoća za prodavce električne energije u vezi sa procedurom koju treba slediti za podnošenje zahteva za povraćaj.
• Smanjenje sporova, jer je sada jasno ko treba da bude pozvan u sporovima.
• Veća odgovornost Agencije za carine u upravljanju zahtevima za povraćaj.

Zaključno, presuda br. 21883 iz 2024. godine predstavlja značajan korak napred u definisanju pasivne legitimacije u poreskim sporovima vezanim za akcize. Ona ne samo da pruža pravnu jasnost, već nudi i veću sigurnost prodavcima električne energije u navigaciji složenosti italijanskog poreskog sistema.

Zaključci

U normativnom kontekstu koji se neprestano razvija, ključno je da preduzeća u energetskom sektoru razumeju implikacije pravnih odluka kao što je ova analizirana. Kasaciono veće je svojom presudom istaklo važnost jasnosti u pasivnoj legitimaciji, čime je olakšana interakcija između privatnih lica i Agencije za carine, doprinoseći transparentnijem i efikasnijem poreskom sistemu.