Maloletničko uslovno puštanje na probni rad: Kasacioni sud i autonomija postupka (Presuda br. 20150/2025)
Krivično pravosuđe za maloletnike odlikuje se dubokom pažnjom posvećenom oporavku i socijalnom reintegracijom maloletnika. Stub ovog sistema je uslovno puštanje na probni rad, institut koji nudi mladima mogućnost obrazovnog puta alternativnog tradicionalnom suđenju. Nedavna presuda Kasacionog suda br. 20150, podneta 29. maja 2025. godine, donosi fundamentalno pojašnjenje o procedurama opoziva ove mere, snažno potvrđujući autonomiju maloletničkog postupka i njegove specifičnosti u odnosu na redovni postupak.
Maloletničko uslovno puštanje na probni rad: Obrazovno sredstvo
Regulisano čl. 28. i 29. Predsedničkog dekreta 22. septembra 1988. br. 448 (Zakonik o krivičnom postupku za maloletnike), uslovno puštanje na probni rad nije jednostavno odlaganje, već individualizovani obrazovni projekat. Maloletnik, poveren socijalnim službama, sledi program koji može uključivati studije, rad ili volontiranje, sa ciljem da ga učini odgovornim. Pozitivan ishod briše krivično delo, izbegavajući posledice osude i podstičući reintegraciju. Ova vaspitna svrha zahteva fleksibilan i ciljani proceduralni pristup, različit od pristupa za odrasle.
Odluka Kasacionog suda: Princip supsidijarnosti
Presuda br. 20150 od 16. aprila 2025. godine bavi se pitanjem primenljivosti čl. 464-octies ZKP (opoziv uslovnog puštanja na probni rad za odrasle) i potrebe za ročištem iz čl. 127 ZKP za opoziv maloletničkog uslovnog puštanja na probni rad. Sud je dao jasan odgovor:
U pogledu maloletničkog postupka, na osnovu principa supsidijarnosti odredbi koje se odnose na redovni postupak, ne primenjuje se odredba čl. 464-octies ZKP, koja reguliše opoziv rešenja o suspenziji postupka sa uslovnim puštanjem na probni rad „za odrasle“, budući da isti institut ima samostalnu i drugačiju regulaciju u čl. 28. i 29. Predsedničkog dekreta 22. septembra 1988. br. 448. (Činjenica u kojoj je Sud isključio da, u postupku protiv maloletnika, opoziv rešenja o suspenziji zbog uslovnog puštanja na probni rad mora prethoditi zakazivanju ročišta u smislu čl. 127 ZKP).
Kasacioni sud je isključio primenu čl. 464-octies ZKP i obavezu ročišta iz čl. 127 ZKP na maloletnički postupak. Ova odluka se zasniva na principu supsidijarnosti: pravila redovnog postupka primenjuju se samo u odsustvu posebnih odredbi. Budući da Predsednički dekret 448/1988 samostalno reguliše maloletničko uslovno puštanje na probni rad, procedure za odrasle nisu relevantne. Sud je time ponovio posebnost maloletničkog procesnog sistema, koji se mora tumačiti u skladu sa svojim obrazovnim i zaštitnim ciljevima, obezbeđujući brzinu i fleksibilnost u odlukama.
Praktične implikacije za pravne stručnjake
Ova odluka ima značajne posledice za sve stručnjake u oblasti maloletničkog prava, potvrđujući da:
- Maloletničko uslovno puštanje na probni rad ima samostalne procedure opoziva.
- Član 464-octies ZKP se ne primenjuje za opoziv.
- Pre opoziva nije potrebno ročište u smislu čl. 127 ZKP.
Ova autonomija osigurava veću efikasnost i specifičnost postupka, omogućavajući brže odluke prilagođene obrazovnim potrebama maloletnika. Procena opoziva zasniva se na toku procesa i zahteva blagovremenost, bez formalnosti koje bi mogle odložiti intervenciju. Maloletnički sistem je inherentno fleksibilan, stavljajući u centar „najbolji interes deteta“, u skladu sa Konvencijom UN o pravima deteta. Presuda jača ideju krivičnog prava za maloletnike kao zasebnog sistema.
Zaključci: Krivično pravo po meri
Presuda br. 20150 iz 2025. godine Kasacionog suda je važna referenca u maloletničkoj jurisprudenciji. Ona potvrđuje specifičan i samostalan pristup za maloletnike uključene u krivične postupke, posebno u vezi sa uslovnim puštanjem na probni rad. Isključenje normi redovnog postupka za opoziv ponavlja želju da se maloletnik zaštiti kroz brze, fleksibilne i obrazovno orijentisane procedure. Ovo ne samo da poštuje razvojno doba, već čini pravosudni sistem efikasnijim u podsticanju oporavka i socijalne reintegracije mladih.
