Приход грађана и споразумно признање кривице: искључење бенефиције према Касационом суду (Пресуда бр. 15688/2025)

Приход грађана, мера подршке приходу и социјалне инклузије, увек је био везан за специфичне захтеве, не само економске већ и понашања. Касациони суд, пресудом бр. 15688 од 12. јуна 2025. године, дао је кључно појашњење о искључењу из бенефиције за оне који су споразумно признали кривицу за одређена кривична дела. Ова одлука, у којој су се супротставили И. Б. Н. и Ф. Г., укида одлуку Апелационог суда у Риму и враћа на поновно суђење, потврђујући принципе поштења и лојалности према заједници.

Споразумно признање кривице и услови за приступ Приходу грађана

Централно питање Врховног суда односи се на утицај члана 444. Законика о кривичном поступку, тзв. "споразумно признање кривице", на подобност за примање Прихода грађана. Споразумно признање кривице је посебна кривична процедура која окривљеном омогућава да се договори о смањеној казни, избегавајући суђење. Иако није пуно признање кривице, пресуда која произилази из ње има вредност утврђивања кривичне одговорности.

Уредба-закон бр. 4 из 2019. године, посебно члан 7, став 3, наводи низ кривичних дела чије извршење доводи до губитка или искључења из Прихода грађана. Касациони суд, Одељење за рад, у наведеној пресуди је одлучио да је чак и пресуда о споразумном признању кривице за једно од ових кривичних дела довољна да искључи приступ Приходу грађана.

Максима Касационог суда: поштење и социјална солидарност

Суштина одлуке Касационог суда садржана је у следећој максими, која јасно изражава ratio одлуке:

Особа против које је изречена пресуда о примени казне на захтев, за једно од кривичних дела наведених у чл. 7, ст. 3, уредбе-закона бр. 4 из 2019. године, који је ступио на снагу са изменама и допунама на основу закона бр. 26 из 2019. године, не може добити приход грађана, јер се солидарна подршка не може проширити на оне који су својим понашањем прекршили дужности поштења, лојалности и часности према оној истој заједници чију помоћ траже.

Овај пасус је од кључног значаја. Суд се не ограничава на дословно тумачење норме, већ схвата њен дух. Приход грађана је израз социјалне солидарности, помоћ заједнице њеним најпотребнијим члановима. Међутим, ова подршка се не може неограничено проширити. Касациони суд истиче да они који су својим понашањем прекршили основне дужности поштења, лојалности и часности – суштинске вредности за грађански живот – долазе у сукоб са самим принципима на којима се заснива бенефиција. Незамисливо је да они који су нанели штету или показали непоштовање према правилима заједнице могу затим тражити њену економску подршку.

Практичне импликације и нормативни оквир

Пресуда бр. 15688/2025 потврђује принцип кохерентности и интегритета у приступу социјалним бенефицијама. Не ради се само о формалном, већ и о суштинском питању: понашање подносиоца захтева, чак и ако је дефинисано споразумним признањем кривице, има етички и правни значај у контексту социјалних давања.

За грађане то значи да:

• Је од суштинског значаја познавање кривичних дела предвиђених чл. 7, ст. 3, уредбе-закона бр. 4/2019, која искључују приступ бенефицији.
• Чак и споразум са правосуђем путем споразумног признања кривице за ова кривична дела имаће последице на подобност за примање Прихода грађана.
• Поштење и лојалност нису само морални захтеви, већ стварни правни предуслови за приступ јавној подршци.

Одлука Касационог суда уклапа се у јуриспруденцију која пажљиво прати спречавање злоупотреба и обезбеђује да се јавна средства додељују онима који на то имају право, уз поштовање принципа законитости и социјалне правде. Главни нормативни референци су Уредба-закон од 28.01.2019. бр. 4 (који је ступио на снагу са изменама и допунама на основу Закона од 28.03.2019. бр. 26) и члан 444. Законика о кривичном поступку.

Закључак

Пресуда бр. 15688 из 2025. године Касационог суда представља коначно појашњење о компатибилности споразумног признања кривице за одређена кривична дела и добијања Прихода грађана. Она истиче неодвојиву везу између права на социјалну подршку и дужности поштеног и лојалног понашања према заједници. За оне који раде у правном сектору, ова одлука појачава потребу за пажљивим саветовањем, истичући како последице осуде, чак и споразумне, могу се проширити далеко изван кривичног подручја, утичући на приступ основним правима и бенефицијама. Правда, у том смислу, гарантује интегритет система социјалног старања.