Недавна наредба бр. 22862 од 16. августа 2024. године, издата од стране Касационог суда, нуди важно појашњење у вези са надлежношћу редовног суда у погледу помоћи за приватно складиштење, регулисаних члановима 24. и 26. Уредбе ЕЗ бр. 1493/1999. Овај судски интервент је кључан за разумевање како се спорови у вези са јавном помоћи требају третирати у италијанском и европском правном контексту.
Суд је утврдио да спорови који се односе на помоћ за приватно складиштење спадају у надлежност редовног суда. Одлука се заснива на разматрању да постоји облигациони однос, у потпуности регулисан комунитарним законодавством, који не дозвољава простор за асиметрију која произлази из вршења овлашћења у признавању или непризнавању помоћи. Овакав приступ је у складу са принципом законитости и потребом да се обезбеди адекватан баланс између укључених страна.
Помоћ за приватно складиштење према чл. 24 - 26 Уредбе ЕЗ бр. 1493/1999 - Надлежност редовног суда - Основа. Спорови који се односе на помоћ за приватно складиштење, према чл. 24 - 26 Уредбе ЕЗ бр. 1493/1999, припадају надлежности редовног суда, због постојања облигационог односа, у потпуности регулисаног комунитарним законодавством, који искључује постојање простора за асиметрију која произлази из вршења овлашћења у погледу признавања, или непризнавања, помоћи.
Ова максима представља основни принцип за признавање редовне надлежности у вези са питањима која се тичу јавне помоћи. Суд истиче да, пошто је таква помоћ регулисана комунитарним нормама, неопходно је осигурати да се спорови могу решавати пред редовним судом, избегавајући сукобе надлежности који би могли повредити права корисника.
Импликације ове наредбе су вишеструке:
У закључку, наредба бр. 22862 из 2024. године представља значајан корак у дефинисању надлежности у вези са помоћи за приватно складиштење. Она не само да појашњава надлежности редовног суда, већ и јача принцип законитости и заштите права грађана у оквиру политика јавне помоћи.
Од суштинског је значаја, за професионалце и грађане, разумети импликације таквих судских одлука, јер оне директно утичу на управљање и доделу јавне помоћи. Судска пракса, наиме, игра кључну улогу у осигуравању да се права појединаца поштују и да постоји јасно разумевање норми које регулишу односе између грађана и институција.