Analiza presude br. 18587 iz 2024. godine: Prigovor neispunjenja ugovora i raskid ugovora

Nedavna odluka Vrhovnog kasacionog suda, br. 18587 iz 2024. godine, fokusirala se na ključnu temu ugovornog prava: odnos između prigovora neispunjenja ugovora i raskida ugovora zbog neispunjenja. U ovom članku analiziraćemo glavne tačke presude i njene implikacije za pravne stručnjake i građane.

Kontekst presude

U predmetnom slučaju, tužilac, M. (MARCHIONNI FABRIZIO), osporio je odluku Suda u Bolzanu u vezi sa neispunjenjem ugovora. Sud je potvrdio ispravnost prigovora neispunjenja koji je podnela stečajna uprava, ističući da ozbiljnost neispunjenja nije neophodan uslov za prigovor, za razliku od onoga što je potrebno za raskid ugovora.

Zaključak Suda

O NEISPUNJENJU UGOVORA i prigovoru iz člana 1460. Građanskog zakonika – Istovetnost pretpostavki potrebnih za raskid ugovora zbog neispunjenja – Isključenje – Osnov. Prigovor neispunjenja ugovora nije podređen postojanju istih pretpostavki potrebnih za raskid, jer je ozbiljnost neispunjenja zakonom posebno predviđen uslov za raskid i ima svoje opravdanje u potpunoj konačnosti ovog pravnog sredstva, dok prigovor neispunjenja ne gasi ugovor, iako poverilac može da se koristi prigovorom i u slučaju nepreciznog neispunjenja. (U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je potvrdio osporenu odluku kojom je pravilno utvrđeno da je stečajna uprava podnela prigovor neispunjenja u postupku prigovora na listu potraživanja, u kojem se osporavalo nepriznavanje potraživanja profesionalca koji je izvršio usluge u vezi sa predloženim vansudskim poravnanjem koje je proglašeno neprihvatljivim i usledilo je stečaj.)

Ovaj zaključak pojašnjava da se prigovor neispunjenja ugovora, predviđen članom 1460. Građanskog zakonika, može podneti i u slučaju neozbiljnog neispunjenja. Ovaj aspekt je fundamentalan, jer nudi zaštitu poveriocu, omogućavajući mu da se suprotstavi ispunjenju obaveze čak i u slučaju manjih nepravilnosti ili nedostataka.

Pravne implikacije

Presuda koja je predmet komentara ističe nekoliko važnih pravnih implikacija:

• Normativna jasnost: Razlikovanje između prigovora neispunjenja ugovora i raskida ugovora izbegava zabunu i pruža veću sigurnost subjektima uključenim u ugovorne odnose.
• Zaštita poverioca: Priznavanje prigovora neispunjenja ugovora kao odbrambenog sredstva omogućava poveriocu da se efikasnije zaštiti.
• Relevantnost ozbiljnosti: Ključno je razumeti da, iako je ozbiljnost neispunjenja fundamentalna za raskid, nije takva za prigovor neispunjenja ugovora.

Zaključci

Zaključno, presuda br. 18587 iz 2024. godine predstavlja značajan korak napred u razumevanju ugovornih dinamika i zaštite koje nudi naš pravni sistem. Pravni stručnjaci i građani moraju obratiti pažnju na ova razlikovanja, jer ona mogu značajno uticati na pravne strategije i odluke u ugovornim odnosima. Jasnoća i pravna sigurnost su fundamentalni za pravni sistem koji teži da bude pravičan i efikasan.