Analiza presude br. 17038 iz 2024. godine: Krađa u pomoćnim prostorijama stana i ustavnost
Nedavna presuda br. 17038 od 4. aprila 2024. godine, deponovana 23. aprila 2024. godine, predstavlja značajan intervenciju Kasacionog suda u oblasti krađe u pomoćnim prostorijama stana. Konkretno, Sud se bavio pitanjem nedostatka posebnog olakšavajućeg okolnosti za ovu vrstu krađe, ističući implikacije povezane sa zaštitom lične bezbednosti i imovinskih dobara.
Kontekst presude
Kasacioni sud, u svojoj funkciji sudije zakonitosti, odbacio je pitanje ustavnosti podneto u vezi sa čl. 624-bis Krivičnog zakonika. Ovaj članak, naime, ne predviđa izričito poseban olakšavajući okolnost za krađe koje se dešavaju u pomoćnim prostorijama stana. Ovo je izazvalo pitanja o usklađenosti norme sa čl. 3. Ustava, koji garantuje princip jednakosti.
U tom pogledu, Sud je naveo da:
Krađa u pomoćnim prostorijama stana - Nepredviđanje posebnog olakšavajućeg okolnosti - Povreda čl. 3. Ustava - Pitanje ustavnosti - Očigledna neosnovanost - Razlozi. Očigledno je neosnovano pitanje ustavnosti čl. 624-bis Krivičnog zakonika, u vezi sa čl. 3. Ustava, zbog nepredviđanja posebnog olakšavajućeg okolnosti za slučaj kada je krađa izvršena na imovini koja pripada stanu. (U obrazloženju je Sud precizirao da potrebe zaštite lične bezbednosti, koje je zakonodavac nameravao da zaštiti zajedno sa imovinskim potrebama, takođe postoje u odnosu na pomoćne prostorije stana ili mesta privatnog boravka, koje su pomoćna dobra glavnom dobru, namenjena zadovoljavanju potreba vlasnika za kućnim životom).
Implikacije presude
Sud je pojasnio da pomoćne prostorije stana, kao što su garaže, podrumi ili bašte, treba smatrati istovetnim sa glavnim stanom u pogledu pravne zaštite. Ova pozicija podrazumeva da zakonodavac ima obavezu da štiti ne samo materijalna dobra, već i bezbednost osobe koja živi u toj kući.
- Presuda ponavlja važnost lične bezbednosti.
- Pomoćne prostorije se vide kao proširenja stana kojima je potrebna zaštita.
- Fokus se stavlja na potrebe vlasnika za kućnim životom.
Ova odluka ne samo da pojašnjava stav Kasacionog suda, već nudi i podsticaj za razmišljanje o mogućem intervenciji zakonodavca kako bi se popunila ova zakonska praznina. Jasno je da bi revizija normi mogla dovesti do veće pravičnosti i zaštite za građane.
Zaključak
Presuda br. 17038 iz 2024. godine predstavlja značajan korak u pitanju zaštite stanova i njihovih pomoćnih prostorija. Iako je Sud proglasio očiglednom neosnovanost pitanja ustavnosti, ostaje otvoren dijalog o potrebi za zakonodavnom reformom koja bi mogla da obezbedi adekvatniju zaštitu imovinskih dobara i lične bezbednosti. Ključno je da zakonodavac uzme u obzir ove potrebe kako bi obezbedio efikasnu i pravednu zaštitu za sve građane.
