Analiza presude br. 8635 iz 2024. godine: Stvarna priroda 'propter rem' i obaveze u PEEP-u
Nedavna presuda br. 8635 od 2. aprila 2024. godine, koju je doneo Kasacioni sud, bavi se ključnim aspektom urbanističke regulative koja se odnosi na planove za ekonomičnu i popularnu izgradnju (PEEP). Odluka naglašava razliku između subjekata direktno uključenih u zaključivanje sporazuma i kasnijih kupaca, razjašnjavajući prirodu predmetnih obaveza. Ovaj članak ima za cilj da produbi pravne implikacije ove presude, razjašnjavajući neke fundamentalne koncepte.
Stvarna priroda obaveza 'propter rem'
Presuda precizira da se stvarna priroda obaveze 'propter rem' primenjuje isključivo na subjekte koji su zaključili ili zatražili sporazum u vezi sa izgradnjom. To podrazumeva da samo oni koji su direktno pokrenuli postupak parcelacije ili urbanizacije podležu takvoj obavezi. Za kasnije kupce, izvor obaveze mora se pronaći na pregovaračkom planu, zahtevajući specifičan ugovorni sporazum.
- Isključiva obaveza 'propter rem' za prvobitne subjekte.
- Kasniji kupci zahtevaju poseban ugovor.
- Normativna pojašnjenja o primarnim i sekundarnim urbanističkim obavezama.
Pravne posledice presude
Posledice ove presude su značajne za upravljanje obavezama koje proizilaze iz PEEP-a. Pre svega, ona pojašnjava da se kasniji kupci ne mogu automatski smatrati obaveznima da snose troškove za zemljište i urbanističke obaveze, osim ako nije postojao jasan ugovorni sporazum u tom pogledu. Ova tačka je fundamentalna za izbegavanje budućih sporova i za uspostavljanje jasnog pravnog okvira za sve uključene strane.
Stvarna priroda propter rem - Ograničenja - Primena u odnosu na kasnije kupce - Isključenje - Posledice. U pogledu povraćaja troškova koje je lokalni organ imao za plaćanje zemljišta namenjenog realizaciji plana za ekonomičnu i popularnu izgradnju (PEEP), kao i povezanih primarnih i sekundarnih urbanističkih obaveza, takozvana stvarna priroda obaveze "propter rem" odnosi se samo na subjekte koji su zaključili ili zatražili odgovarajući sporazum, ili koji su izvršili izgradnju koristeći koncesiju izdatu njihovom prethodniku, dok su subjekti koji su postali kasniji kupci isključeni iz ovog kruga, jer se za potonje izvor obaveze mora pronaći na pregovaračkom planu, te je stoga, radi naplativosti odgovarajuće usluge, neophodno da su oni preuzeli izričit ugovorni sporazum.
Zaključak
Zaključno, presuda br. 8635 iz 2024. godine predstavlja značajan korak napred u razjašnjavanju obaveza povezanih sa PEEP-om, uspostavljajući čvrst pravni presedan. Ona stoga naglašava potrebu za jasnim definisanjem ugovornih odgovornosti, posebno za subjekte koji naknadno stiču prava. Operateri u sektoru, kao i građani, moraju obratiti pažnju na ove detalje kako bi izbegli buduće pravne probleme.
