Пресуда Апелационог суда у Торину од 14. марта 2024. године, бр. 314, нуди важну рефлексију о заједничком старатељству и смештају малолетника у случају развода брачних другова. У предметном случају, Суд је потврдио решење Основног суда у Кунеу, утврдивши да малолетне ћерке треба да остану смештене наизменично код оба родитеља, сваке друге недеље, чиме је призната равнотежа у родитељским одговорностима.
Основно суд је првобитно одлучио да малолетне ћерке имају пребивалиште у породичној кући додељеној мајци, док би време проведено са оцем било регулисано наизменично сваке друге недеље. Међутим, мајка је касније оспорила одлуку, тражећи превасходни смештај код себе и повећање издржавања.
Суд је истакао важност стабилног окружења за малолетнике, признајући да алтернативно старатељство може бити ефикасно само уз договор између родитеља.
Међу кључним тачкама пресуде, Суд је истакао:
Суд је поновио да алтернативни смештај малолетника није увек оптимално решење, посебно у одсуству конструктивног дијалога између родитеља. Наиме, показало се да комуникацијске потешкоће између странака представљају значајну препреку за ефикасно ко-родитељство.
Пресуда Апелационог суда у Торину представља важну рефлексију о динамици развода и старатељства. Она истиче како најбољи интерес детета увек мора бити у центру судских одлука. Потврда алтернативног смештаја, упркос релационим потешкоћама између родитеља, наглашава жељу да се обезбеди присуство оба родитеља у животу малолетника. Поред тога, Суд је предложио потребу за програмом координације родитељства, који је означен као кључан за побољшање комуникације између странака и подстицање стабилног окружења за малолетнике.