Kasacioni sud krivičnog odeljenja br. 10083/2025: opoziv uslovnog otpusta i zaštita prava na odbranu

Presudom br. 10083 od 4. februara 2025. (deponovanom 13. marta 2025.) VI Krivično odeljenje Kasacionog suda ponovo se bavi temom suspenzije postupka uz uslovni otpust (SPMP) i njegovog eventualnog opoziva, što često dovodi do različitih praksi u nižim sudovima. Slučaj se odnosio na V. S., optuženog pred Sudom u Tarantu, kome je bio odobren SPMP; nakon odlaganja „radi provere uslovnog otpusta“, sudija je opozvao beneficiju. Odbrana je tvrdila povredu prava na odbranu, jer obaveštenje nije eksplicitno pominjalo mogućnost opoziva. Vrhovni sud, odbacujući žalbu, utvrdio je pravilo od nesumnjivo praktičnog značaja.

Sadržaj obaveštenja iz čl. 464-octies ZKP

Član 464-octies ZKP štiti kontradiktornost, nalažući da pre opoziva SPMP, sudija mora zakazati dolazak stranaka, navodeći predmet ročišta. Presuda o kojoj se raspravlja pojašnjava da formula „ročište radi provere uslovnog otpusta“ sadrži u sebi čitav spektar mogućih ishoda: nastavak ili opoziv. Stoga nije potrebno dalje pojašnjenje. Prema Sudu:

U pogledu suspenzije postupka uz uslovni otpust, odlaganje ročišta zakazano „radi provere uslovnog otpusta“, bez eksplicitnog pozivanja na pretpostavke za njegovo opozivanje, predviđajući suprotne ishode posebnog postupka, podobno je da garantuje informativni sadržaj obaveštenja iz čl. 464-octies ZKP i da zaštiti prava na odbranu u odnosu na donošenje „iznenađujućeg“ opoziva.

Drugim rečima, Sud smatra dovoljnim obaveštenje koje nagoveštava mogući opoziv, pod uslovom da je jasno da će predmet ročišta biti stanje sprovođenja programa.

Poređenje sa prethodnom jurisprudencijom

Odluka je u skladu sa prethodnim presudama br. 45.889/2019 i br. 22.955/2024, na koje se sam Sud poziva, gde je već bila istaknuta potreba da optuženi ne bude podvrgnut neočekivanim odlukama. Novina je u daljem pojašnjenju da jednostavna formulacija „radi provere“ prolazi proveru zakonitosti, bez potrebe za formalnim formulacijama.

• Ako je program ispunjen, sudija može proglasiti gašenje krivičnog dela u skladu sa čl. 168-ter Krivičnog zakonika.
• Ako se pojave značajna neispunjavanja, može naložiti opoziv u skladu sa čl. 464-septies i octies ZKP.
• U svakom slučaju, optuženi mora biti u mogućnosti da se izjasni o oba ishoda.

Praktične implikacije za odbranu

Za advokate, ova presuda ukazuje na važnost:

• Praćenja poštovanja rokova i obaveza predviđenih programom lečenja.
• Pripreme za ročište za proveru sa dokumentacijom koja potvrđuje pravilno sprovođenje propisa.
• Isticanja, samo u slučaju potpunog odsustva obaveštenja ili obmanjujućeg sadržaja, povrede čl. 178, stav 1, tačka c) ZKP, u vezi sa ništavošću.

Sud takođe naglašava princip lojalne procesne saradnje: SPMP nije automatska nagrada, već proces koji zahteva odgovornost optuženog i stalni sudski nadzor.

Zaključci

Presuda br. 10083/2025 nudi ravnotežu između garancija odbrane i funkcionalnosti posebnog postupka. Obaveštenje „radi provere uslovnog otpusta“ smatra se dovoljnim, pod uslovom da se optuženi zaista može braniti. U svakom slučaju, teret odbrane ostaje da dokaže da je ispunio program ili, alternativno, da je pretrpeo konkretnu informativnu povredu. Svaka advokatska kancelarija pozvana da upravlja procedurama uslovnog otpusta moraće, u svetlu ovog stava, da vodi računa kako o sadržaju obaveštenja tako i o prikupljanju dokaza o stvarnom sprovođenju propisa.