Želja za roditeljstvom i italijanski zakonski okvir

Želja za roditeljstvom je duboki instinkt koji ne poznaje bračni status, a mnogi samci se pitaju o mogućnosti da preduzmu put usvojenja u našoj zemlji. Razumevanje pravnih dinamika usvojenja od strane samaca je ključno za one koji žele da prihvate dete u svoj život, a da pritom nisu deo bračnog para. Kao advokat specijalizovan za porodično pravo u Milanu, advokat Marko Bianucci često sreće klijente koji traže pojašnjenje u regulatornom sistemu koji deluje kruto, ali koji, nakon detaljnije analize, nudi specifične pravne otvore.

U Italiji, referentni zakon je br. 184 iz 1983. godine, koji kao opšte pravilo utvrđuje da je puno usvojenje, odnosno ono koje prekida veze sa biološkom porodicom i u potpunosti uključuje dete u novu porodicu, rezervisano za parove u braku najmanje tri godine. Međutim, evolucija društva i jurisprudencije dovela je do tumačenja koja imaju za cilj pre svega zaštitu najboljeg interesa deteta. U tom kontekstu se nalazi član 44. istog zakona, koji reguliše takozvano usvojenje u posebnim slučajevima, jedini put koji je trenutno moguć za samce koji žele da usvoje.

Usvojenje u posebnim slučajevima: kada je dozvoljeno samcima

Usvojenje u posebnim slučajevima predstavlja izuzetak od pravila bračnog para i omogućava usvojenje i osobama koje nisu u braku, a samim tim i samcima, u četiri specifična, taksativna slučaja. Prvi se odnosi na slučaj kada je dete siroče oba roditelja, a usvojilac je osoba povezana sa detetom rodbinskom vezom do šestog stepena ili postojećim stabilnim i dugotrajnim odnosom, čak i ako nije u pitanju srodstvo. Ovaj propis ima za cilj da obezbedi afektivni kontinuitet za dete koje je pretrpelo težak gubitak.

Drugi fundamentalni slučaj odnosi se na usvojenje dece sa invaliditetom. U ovim slučajevima, zakon favorizuje usvojenje od strane bilo koga ko je u stanju da brine o detetu, bez obzira na bračni status, kako bi se detetu obezbedilo porodično okruženje primereno njegovim posebnim potrebama. Konačno, postoji slučaj utvrđene nemogućnosti usvojenja: to se dešava kada se ne mogu pronaći bračni parovi koji su dostupni ili podobni za određeno dete, ili kada je dete već uspostavilo značajnu vezu sa samcem (na primer, nakon dugog perioda privremenog starateljstva koje se vremenom učvrstilo).

Međunarodno usvojenje za samce

Što se tiče međunarodnog usvojenja, situacija je složena. Iako Haška konvencija ne zabranjuje usvajanje samcima, italijanski zakon se poziva na zahteve predviđene za nacionalno usvajanje. Međutim, Ustavni sud i Kasacioni sud su otvorili značajne mogućnosti, priznajući u nekim slučajevima usvojenja izrečena u inostranstvu u korist samaca, uvek procenjujući usklađenost sa javnim redom i interesom deteta. Neophodno je proveriti bilateralne konvencije sa pojedinim stranim zemljama od slučaja do slučaja, jer neki strani pravni sistemi dozvoljavaju usvajanje od strane osoba koje nisu u braku.

Pristup Advokatske kancelarije Bianucci

Suočavanje sa procesom usvojenja kao samac zahteva pedantnu pravnu strategiju i duboko poznavanje jurisprudencije o maloletnicima. Pristup advokata Marka Bianuccija, stručnjaka za porodično pravo u Milanu, zasniva se na rigoroznoj preliminarnoj analizi lične situacije klijenta kako bi se utvrdilo da li postoje uslovi iz člana 44. Zakona 184/1983. Nije reč samo o popunjavanju formulara, već o izgradnji dosijea koji nedvosmisleno dokazuje afektivnu i ekonomsku podobnost podnosioca zahteva i, pre svega, konkretnu korist za dete.

Advokatska kancelarija Bianucci prati klijenta u svakoj fazi, od podnošenja zahteva Sudu za maloletnike do asistencije tokom istraga socijalnih službi. Osetljivost je suštinska komponenta radne metode kancelarije: razumemo da se iza svakog pravnog postupka krije životni projekat. Cilj je da se sudiji predstavi jasan okvir koji ističe kako usvojenje od strane samca predstavlja, u konkretnom slučaju, najbolje moguće rešenje za rast i dobrobit deteta.

Često postavljana pitanja

Da li samac može da usvoji dete punim usvojenjem u Italiji?

Trenutno, italijanski zakon rezerviše puno i legitimno usvojenje uglavnom za parove u braku najmanje tri godine. Za samce nije predviđeno redovno puno usvojenje, ali je moguće pristupiti institutu usvojenja u posebnim slučajevima predviđenom članom 44. Zakona 184/1983, koji nudi drugačiju pravnu zaštitu, ali ipak omogućava stvaranje zakonski priznate roditeljske veze.

Koji su uslovi za usvojenje u posebnim slučajevima?

Za pristup usvojenju u posebnim slučajevima kao samac, neophodno je da se uklapate u jedan od slučajeva predviđenih zakonom: postojanje rodbinske veze ili stabilnog odnosa sa detetom siročetom, usvojenje deteta sa invaliditetom, ili nemogućnost usvojenja. Pored toga, neophodno je dokazati afektivnu podobnost i sposobnost vaspitavanja i izdržavanja deteta, kao i minimalnu starosnu razliku od 18 godina između usvojitelja i usvojenika.

Ako uzmem dete na staranje, da li ga kasnije mogu usvojiti?

Porodično starateljstvo je privremena mera osmišljena za povratak deteta u biološku porodicu. Međutim, ako tokom vremena povratak postane nemoguć i dete se proglasi usvojivim, zakon priznaje kontinuitet afekata. Ako se tokom starateljstva uspostavi duboka i značajna veza, samac staratelj može zatražiti usvojenje u posebnim slučajevima, pozivajući se na uspostavljeni odnos sa detetom.

Da li je moguće da samac usvoji dete u inostranstvu?

Međunarodno usvojenje za italijanske samce je veoma ograničeno. Moguće je samo ako zemlja u inostranstvu to dozvoljava i ako postoje uslovi za usvojenje u posebnim slučajevima predviđeni italijanskim zakonom. Često je ovaj put moguć za decu sa